Американци, наравно, не одустају од Блиског истока. То је недвосмислено поручио пре неколико дана амерички министар одбране Џејмс Матис управо из Бахреина. Тамо је био да би „подсетио арапске земље да САД остају њихов изабрани партнер јер су ту ангажоване дугорочно“, објаснила је представница Пентагона Кејти Вилбаргер.
Матис је потом био још директнији: „Желим да буде јасно — присуство Русије у региону не може да замени старо, трајно и транспарентно ангажовање САД на Блиском истоку“.
Зато и не чуди заједничка војна вежба „Арапски штит“ која је данас почела на западу Египта, како је то саопштило египатско Министарство одбране. До 16. новембра са војницима Египта заједнички ће вежбати и они из Саудијеске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Кувајта, Бахреина и Јордана.
До ове војне вежбе дошло је само месец дана пошто се амерички државни секретар Мајк Помпео састао са министрима спољних послова шест земаља учесница ове вежбе, као и Омана и Катара. А, како је саопштено, све у циљу формирања антииранске алијансе. Америчка новинска агенција АП је тада јавила да је предложена алијанса колоквијално већ названа „арапски НАТО“.
Предлога да се створе заједничке одбрамбене снаге било је од почетка 1990, након ирачке инвазије на Кувајт, али те, као и оне касније, нису реализоване. Саудијска Арабија је 2014. покушала да то учини унутар Већа за сарадњу заливских земаља. Од тога није било ништа због мањка консензуса о томе шта су њихове безбедносне потребе.
О томе је било речи и самиту Лиге арапских земаља 2015. у Египту. Дошло се до финалног предлога који је такође пропао након што су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Катар тражили да се додатно прецизирају модалитети уједињених арапских снага. Прича о томе није се померила с места ни на два наредна самита.
Прошле године је ту идеју поново оживео амерички председник Доналд Трамп. У извештајима се спомињала могућа подршка Сједињених Држава у формирању арапске организације која би наликовала НАТО-у.
Колико су реaлне шансе да успе најновији покушај Помпеа који је окупио осам арапских земаља званично у антииранску војну коалицију. По оцени саговорника Спутњика, упркос америчким настојањима, тешко да ће то и овога пута бити оствариво.
„Међу арапским земљама има толико супротности, сујете и терета из прошлости да ту некаквог стриктног војног пакта не може бити. Ту и тамо, они ће се можда наћи у понеком питању и војно сарађивати, али чисто сумњам да могу да формирају неки савез у том смислу“, мишљења је спољнополитички коментатор листа Политика Мирослав Лазански.
Наш саговорник сматра да је тешко наћи неку заједничку одредницу међу њима, на шта упућују и ранији догађаји. Подсећа да су скоро све арапске земље интервенисале у Првом заливском рату против Ирака, а да 2003. у Другом заливском рату већ нису. Када се данас сагледа ситуација на Блиском истоку јасно је да највећи број њих, од Саудијске Арабије преко Jемена, Сирије, Катара, има различите војне и безбедносне потребе.
Америка заправо жели да на неки начин пре свега Саудијску Арабију извуче из договора са Русима око цене нафте, што јој је најважније, сматра Лазански, али и указује на чињеницу да су управо арапске земље највећи купци и најбоље тржиште за наоружање САД и Запада уопште.
Нову иницијативу Американаца за формирање арапског НАТО-а, по оцени генерал-мајора у пензији Војске Србије Митра Ковача, произвео је нови однос снага на Блиском истоку, који више није под тоталном контролом САД.
„Ради се о томе да је, након релaтивно неуспешне реализације стратегије САД и Велике Британије на Блиском истоку и позиционирања Руске Федерације, пре свега у Сирији, на сцени покушај да се од тамошњих земаља савезница Вашингтона и Лондона, направи нека привремена, ад хок коалиција, тај такозвани арапски НАТО који ће у суштини испуњавати налоге Запада, пре свега Британије и САД“, каже Ковач за Спутњик. Он у томе види и покушај да се у војном смислу парира пре свега Ирану и његовим стратешким намерама, како се не би директно трошили ресурси НАТО-а.
Тој коалицији би, не сумња Кoвач, леђа чувао НАТО, здружене стратегијске снаге, пре свега ваздухопловне и извиђачко-обавештајне.
„Мислим да ће у будућности бити и политичких и других притисака и истрајаваће се у томе да се ове арапске земље зближавају. Не може се говорити ни о каквом формалном арапском НАТО-у, али може о зближавању циљева тих држава ка општем циљу САД на том простору и сузбијању и контроли све више растуће моћи Ирана на Блиском истоку, како у енергетском, тако војном и сваком другом смислу. Тај проблем ће поготово бити изражен после смиривања тензија у Сирији и окончања грађанског рата“, указује саговорник Спутњика.
Он, међутим, истиче да Иран, консолидовани Ирак и Турска, три регионалне силе заинтересоване за тај простор, неће остати без спољне сарадње и стратешких смерница како парирати на Блиском истоку и како држати равнотежу. Засад, како сматра, не постоји преимућство нити превласт ни Запада, ни три регионална играча Ирана, Турске и Ирака у контролисању већег дела Блиског истока.
„Није реално очекивати да ће Запад у потпуности овладати у интересном, па и војном и сваком другом смислу Блиским истоком, него да ће то остати подељена зона утицаја великих сила и локалних држава које су сагласне са њиховим интересима“, закључио је Ковач.
Као и до сада, слабо ће ту од помоћи бити активирање приче — арапски НАТО.
