Према речима Витренка, „Северни ток 2“ ће бити изграђен упркос напорима Украјине да се заустави његова изградња, пошто немачка влада и бизнис подржавају пројекат. При томе постоји могућност да се транзит гаса преко територије Украјине у потпуности заустави са таквим развојем догађаја, признао је он.
Витренко је додао да је „Нафтогас“ већ започео реализацију „плана Б“. „Прво покушавамо да надокнадимо финансијске губитке. Већ смо започели нову арбитражу, где тражимо више од 12 милијарди долара, од којих је десет фактички компензација због тога што неће бити транзита кроз територију Украјине после 2019. године. Ми то већ сада радимо, али једноставно компензовање финансијских губитака је, првенствено, резервна варијанта. Ипак је прва, ’план А‘, очување транзита“, истакао је представник „Нафтогаса“.
Одговарајући на питање о обећањима немачке канцеларке Ангеле Меркел да се сачува транзит гаса преко Украјине, Витренко је напоменуо да он ништа не зна о овим обећањима и да Украјина није добијала јасне гаранције од Европе.
Кијев је више пута изјавио да жели да остане транзитна земља за руски гас у Европу. Тренутни уговор за транзит истиче крајем 2019. У вези са тим Украјина се снажно супротставља постављању нових гасовода који заобилазе њену територију.
При томе су у Украјини више пута развијани планови за супротстављање реализацији „Северног тока 2“. Тако је у јуну председник Украјине Петро Порошенко назвао „Северни ток 2“ „апсолутно политичким пројектом усмереним против Украјине“ и објавио о плановима за стварање групе у Европској унији која би требало да заустави изградњу овог гасовода. Формирање ове групе остало је као нацрт.
Гасовод „Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. Он ће проћи кроз територијалне или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке. Остало је да се грађевинска дозвола добије још само од Копенхагена.
Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива и Сједињене Америчке Државе које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.
Русија је више пута позивала да се гасовод не посматра као средство утицаја. Према речима председника Русије Владимира Путина, Москва овај пројекат посматра искључиво као економски.
