У саопштењу са ванредног заседања, Сабор СПЦ поновио је да се суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији ни по коју цену не могу довести под знак питања и апеловао на државне представнике Србије да, уместо тражењу што бржег споразума са Приштином, више пажње посвете изградњи државне и националне платформе у чијој би припреми учествовали сви релевантни друштвени чиниоци.
„На тај начин би се чували основни интереси нашег народа и повратило би се поверење свих кључних друштвених фактора у земљи. Истовремено би требало радити и на изградњи поверења и разумевања са косовским Албанцима“, наводе епископи, на челу са патријархом Иринејем.
За СПЦ, како се истиче, Косово и Метохија никада није било нити може бити само политичко питање за чије решавања монопол имају искључиво државни органи.
„За нас је питање КиМ, кроз сву нашу историју и данас, пре свега питање опстанка нашег свештенства, монаштва, верног народа и нарочито наших древних светиња без којих не бисмо били оно што јесмо“, поручили су епископи СПЦ, изражавајући подршку владики Теодосију, свештенству, монаштву и верном народу Епархије рашко-призренске и њиховим напорима да остану и опстану на изворишту српске духовности и идентитета.
„Обавеза Сабора и целе Цркве према КиМ је данас већа јер се земља налази пред све јачим међународним притисцима да се одрекне Косова и Метохије, или да кроз директно признање или прећутном сагласношћу Косово добије столицу у УН или одрицање Србије од њега под било којом формом, што би заувек укинуло свако историјско право Србије на овим просторима српске духовности и државности“, додаје се у саопштењу.
„Посебно забрињава што се под видом наводног разграничења између Срба и Албанаца намеће могућност одвајања ако не целог онда највећег и најважнијег дела КиМ из састава Србије и његово признање као дела независног Косова или такозване ’велике Албаније‘“, наводи се у саопштењу СПЦ.
Епископи су навели да би последице овакве одлуке биле трагичне за опстанак нашег народа и наших светиња јер би у том случају већина Срба остала без адекватне заштите и безбедности, због чега би били принуђени на исељавање са својих историјских простора.
На тај начин би дошло до брисања свих трагова српског историјског постојања. Идеја такозване поделе уноси велики немир и забринутост међу наше вернике и не ужива подршку највећег броја грађана Србије уопште.
Они наводе да систематско избегавање преузетих обавеза везаних за Заједницу српских општина и других споразума из Бриселског дијалога само потврђује да би у датим околностима било веома тешко наћи дугорочно решење.
„То свакако значи да Црква не подржава замрзнути конфликт, већ, штавише, подстиче наставак једног отвореног, али пажљиво вођеног дијалога који би у први план ставио заштиту људских и верских права, унапређење владавине права, јачању правне сигурности и ефикаснију заштиту угрожене духовне и културне баштине која не би зависила од самовоље Приштине“, оценили су епископи СПЦ.
Они су навели да је тешко говорити о било каквом даљем дијалогу без стварања услова за повратак расељених и њихове имовне. Одустајање од тог захтева значило би прихватање послератног етничког чишћења.
„Без тих предуслова немогуће је говорити о трајнијем решењу проблема на КиМ. Зато је постављање исхитрених рокова, и поред крајње неповољних услова на терену и комплексне ситуације у ЕУ, без икаквог оправдања“.
Државност Србије од почетка је била нераскидиво повезана са духовном традицијом наше цркве као кључног фактора нашег идентитета кроз историју, наводи се на крају саопштења.
