Руски економиста Михаил Дељагин спада у ред најпроминентнијих руских јавних личности, полемичара и критичара модерне либералне економске идеје. Директор московског Института за проучавање проблема глобализације, Дељагин је чест гост руских медија. У последњих десет година бави се проучавањем светске економске кризе, за коју сматра да није условљена искључиво економским, већ и геополитичким разлозима. Такође је и политички активан као саветник Сергеја Миронова, лидера опозиционе „Праведне Русије“.
Дељагин је у Београду гост Института за европске студије, где је одржао предавање о либерализму у Русији и учествује на конференцији о санкцијама које је ЕУ увела његовој земљи.
Tермини временом мењају значење, почиње своју критику руског либерализма Дељагин, па тако термин либерализам данас има сасвим друго значење у односу на време од пре 250 година када је настао.
„Пре 250 година либерализам је било учење о слободи личности и о одговорности. Од тада је протекло много воде и данас се либерализам у Русији тумачи, не према Волтеру, већ према Сорошу и Березовском. У најмању руку, према Вашингтонском консензусу. Вашингтонски консензус заправо чини сет правила који су разрадили амерички економисти и који треба да важе у неразвијеним земљама, како би владе неразвијених земаља служиле крупним међународним компанијама. Уништењем Совјетског Савеза, ово правило, које је некада важило за Африку и Латинску Америку, почело је да важи и за читаво човечанство“, каже Дељагин.
Тако је данас смисао либералне идеологије не да служи сопственом народу, већ да држава буде у служби компанија против народа, додаје он.
И сâм, како каже, припада оној генерацији која је прошла пут „од Волтера до Березовског“.
„Деведесетих година људи попут мене желели су да се боре за слободу личности. А која личност је најслободнија? Она која се бави бизнисом, зато што има ресурсе којима обезбеђује слободу. Логика је била следећа: мислећи да служи слободи личности, човек заправо служи бизнису. Даље, учествује у политичком процесу. И како би остао у политичком процесу, потребно је да служи најјачем учеснику тог процеса, а то је олигарх. Дакле, тајкун, бизнисмен који је за себе приватизовао део државе. И борећи се за слободу личности, почиње да служи тајкуну који извози новац на Запад, јер немогуће је и не треба чувати новац у држави коју пљачкате. Извозећи новац на Запад, тајкун постаје зависан од Запада и почиње да служи глобалном бизнису. Разумевајући ко је главни, борац за слободу почиње да служи глобалном бизнису. Неприметно, не мењајући вредности у које верује, прелази од борца за слободу личности на гушење те исте слободе“, објашњава Дељагин своје схватање логике модерног либерализма.
Еволуција о којој Дељагин говори догодила се, како каже, за кратко време, за свега 5 до 6 година. Међутим, доста је оних који кроз ову еволуцију нису прошли и који су либерализам прихватили као религиозну догму, додаје.
Оно што је Русију на неки начин одвојило од главног тока савременог либерализма је, према Дељагиновим речима, тврд став Запада према Русији, који траје од почетка 21. века.
Такав однос Запада према Русији натерао је део њеног државног апарата да почне да се мења. Тако, док су спољна и унутрашња политика Русије патриотске, социјално-економска политика остала је, према Дељагиновим речима, либерална.
То држави даје хибридни карактер, што је стање које је на дужи рок неодрживо, сматра Дељагин.
Објашњавајући расцеп који је настао између Русије и Запада, Дељагин сматра да су на идеолошком нивоу и Русија и Запад направили избор, само што су изабрали различите ствари — Запад је, у духу савременог либерализма, изабрао профит и нужност промене човекове природе ради њега, док Русија на тако нешто није пристала.
Говорећи о глобалном либерализму, Дељагин сматра да се фундаментална грешка либералне теорије још од времена Волтера састоји у, како каже, прецењивању могућности људске врсте претпоставком да је већина људи способна да одговара за већину сопствених поступака. То је, према његовим речима, грешка и на друштвеном нивоу и на нивоу појединца.
У савременом свету, либерализам је преузео улогу коју је некада имао фашизам, што је повезано са сличношћу функција које данас обавља либерализам, а некада је обављао фашизам.
„Данас глобални монополи уништавају средњу класу и потребно је обезбедити да се она не побуни. То је некада била функција фашизма“, напомиње Дељагин.
Суштина је у томе, према његовим речима, да се глобално тржиште распада на макрорегионе, што је започело, како каже, Обамином поделом на транспацифичко и трансатлантско тржиште. Један део друштва, либерали, противе се томе. Други део, елита, води неизбежности распада и државе попут Русије желе да створе сопствени макрорегион. Друге државе, попут Пољске, настоје да се придруже неком макрорегиону, док државе попут САД пристају на распад, али га желе по сопственим правилима, закључује Дељагин.
