Ове податке је навео Центар за анализу стратегија и технологија у књизи „Страшно небо. Авијација у савременим сукобима“. Према мишљењу аутора, акције руске авијације показале су се као најуспешније у светској пракси за последњих 20 година.
За разлику од Запада, Русија је у Сирији повукла неочекивани потез, тако што се по први пут у историји ослонила на ваздушне снаге, уместо на копнене. Ваздушно-космичке снаге, које су трансформисане из ратног ваздухопловства уочи операције у Сирији, распоредиле су групу авиона у бази Хмејмим.
„Акције руског ваздухопловства у Сирији су веома важна операција. Први пут за време постсовјетског периода оне су омогућиле да се увежба распоређивање ’експедиционе‘ групе авиона“, изјавио је директор Центра за анализу стратегија и технологија, један од аутора књиге „Страшно небо“, Руслан Пухов.
Штавише, према речима Пухова, ова операција је у тренутку престигла западне партнере у смислу потенцијалног извоза оружја. Ефикасност удара показала је потенцијал руских Ваздушно-космичких снага. Као резултат тога, почели су да стоје у реду за руским авионима и хеликоптерима. Посебно су се истакли ловци-бомбардери Су-34, ловци Су-30М, као и хеликоптери Ми-28 и Ка-52.
Али упркос свему, нема рата без губитака. Сиријски песак и висоравни прогутали су два бомбардера Су-24М и једног ловца-бомбардера Су-25СМ. Још два авиона су изгубљена за време полетања и слетања са носача авиона „Адмирал Кузњецов“. Дакле, само један авион је изгубљен током терористичког напада.
Подсетимо, 3. фебруара 2018. године мајор Роман Филипов, који је пилотирао авионом Су-25, оборен је у провинцији Идлиб. Филипов је успео да се катапултира и ступио је у директан окршај са терористима. Када је остао без муниције, мајор се разнео гранатом, како не би био заробљен.
Операција у Сирији, осим војних задатака, помогла је у остваривању додатних циљева. Тако су се током сиријске кампање испробала и најновија високо прецизна извиђачка и ударна средства, која су омогућила да се избегну цивилне жртве приликом напада на положаје терориста.
Та средства су очигледно недостајала коалицији на челу са САД, која је такође учествовала у сиријском сукобу. Према речима аутора књиге „Страшно небо“, ваздушни напади авиона коалиције су скоро увек били праћени знатним бројем цивилних жртава. Међутим, САД и њени савезници константно умањују број жртава међу локалним становништвом. Они признају да је само 178 цивила погинуло њиховом кривицом, називајући их „ненамерним жртвама“.
Руске Ваздушно-космичке снаге су уништиле извор финансирања терориста, чији су се приходи од нафте након тога смањили са 50 на пет милиона долара месечно.
Како оцењују аутори књиге, коалиција на челу са САД успела је да избегне губитке у ваздухопловству. Неколико беспилотних летелица и хеликоптера се срушило из искључиво техничких разлога.
„’Талибани‘ су 2003. покренули масовне нападе, што је на крају довело до ширења њиховог утицаја. Као резултат тога, САД и Уједињене нације усмериле су се на повећање снага до 130 хиљада ’бајонета‘, док совјетски континент у Авганистану ни на свом врхунцу није прелазио бројку од 109 хиљада“, изјавио је један од аутора књиге Александар Јермаков, оцењујући ток војних операција САД и њихових савезника у Авганистану.
Аутори књиге закључују да се локални конфликти са употребом авијације у Југославији, Јемену, Ираку, Либији, Авганистану и Сирији морају проучавати, како би се извукли потребни закључци и научиле лекције.
