Мерон је, током сусрета, изразио уверење да ће се сарадња Србије и Механизма — наследника Хашког трибунала — наставити и са будућим председником Механизма.
Како је саопштило Министарство правде, Мерон борави у опроштајној посети Србији, јер од половине јануара 2019. године више неће обављати функцију председника. Он је указао да Механизам наставља свој рад, у оквиру четири случаја када је Србија у питању.
Министарка Кубуровић је нагласила да је Србија одговорила на све захтеве, најпре Хашког трибунала, а затим и Механизма, достављајући на стотине хиљада докумената. Она је поново указала на молбу Србије да српским држављанима, који издржавају казну затвора у неадекватним условима, што је у одређеним случајевима потврдила и организација Црвеног крста, буде одобрено да остатак казне издржавају у Србији, уз стални надзор Механизма.
Министарка је рекла да је овај захтев Србије више пута био инициран и код самог Савета безбедности, али да је изостао позитиван одговор због негативног става Механизма.
И сам Мерон је изразио забринутост за третман појединих осуђеника у Естонији и рекао да се разматра могућност њиховог премештаја у неку другу државу, наводи се у саопштењу.
Он је навео да су он и још један колега судија још пре неколико година имали позитиван став о издржавању казне затвора српских држављана у Србији, али да се са тим ставом није сагласила већина других судија.
Такође, министарка Кубуровић је указала да се већ месецима чека на одлуку по жалби Amicus Curiae (пријатељ суда) да Србија преузме случај против двоје радикала — Верице Радете и Петра Јојића, и још једном истакла спремност надлежних српских органа да процесуирају овај случај, преноси Танјуг.
На састанку је било речи и о могућности враћања документа, које је Србија доставила Хашком трибуналу, а која нису била коришћена као доказни материјал ни у једном од случајева, као и о формирању Информационог центра у Београду, који би омогућио приступ архиви овог суда, додаје се у саопштењу.
