Портпарол руског председника Дмитриј Песков је изразио жаљење што није победио руски кандидат, али је истовремено подвукао и да не види чињенице које потврђују да су избори за шефа Интерпола били нелигитимни. Међутим, он је такође констатовао да је „очигледно било и јаких притисака“.
Медији подсећају да је америчка страна активно лобирала да на чело ове организације буде постављен Јужнокорејац, док руски експерти те напоре Вашингтона оцењују као грубо мешање у изборе једне међународне организације и у томе виде наставак „хибридног рата“ против Русије.
„Говорили су да то место може да заузме наш кандидат, да је он фаворит и видели смо да су се окупили да размотре ту кандидатуру, али у јеку антируске хистерије било је унапред јасно да та кандидатура неће проћи. Представници многих земаља су чинили све само да на то место не дође Рус. Али, како год било, мислим да не треба драматизовати. Како је радио до сада, Интерпол ће радити и убудуће и са Русијом ће, на овај или онај начин, сарађивати. Наравно да смо желели да на челу Интерпола буде Рус, али ако је изабран представник Јужне Кореје — нека буде тако. Треба истаћи да ниједан представник Кореје, колико је мени познато, никада до сада није био на челу Интерпола. Понављам, није ово никаква трагедија. Русија је све време сарађивала са Интерполом, иако није била на челу те организације и спроведено је много заједничких успешних операција… Најважније је да Интерпол решава те функције због којих је и створен и да не буде никакво оруђе у рукама оних који болују од русофобије“, рекао је за Спутњик политиколог Анатолиј Петренко.
Подсетимо, гласање за новог председника Интерпола одржано је у оквиру 87. заседања генералне скупштине Интерпола у Дубаију. Јужнокорејац Ким Џонг Јан ће на том месту служити као шеф Интерпола наредне две године, пошто је његов претходник Кинез Менг Хонгвеј нестао крајем септембра, а касније се испоставило да се налази у Кини, где се против њега води истрага о корупцији.
И политиколог Александар Асафов сматра да би за америчке политичаре сваки кандидат из Русије био неприхватљив.
„Имајући у виду статус самог Интерпола, скандала и интрига око њега има и превише и има много покушаја притиска, укључујући и оне на чиновнике Интерпола… Када се догодила ситуација са нестанком претходног шефа Интерпола, мислио сам да Американцима та организација није толико занимљива и да би они могли да пусте нашег кандидата да прође, али се испоставило да они све то прате и да неће допустити да победи руски кандидат. Њима је важно да победи било ко, само да не буде Рус. И због тога су подржали Ким Џонг Јана. Чак сам се надао да неће користити сву своју моћ када је реч о лобирању и медијима, али су они то, ипак, учинили“, каже политиколог Александар Асафов.
Москва истиче да би мешање политичара у избор председника Интерпола могло да утиче и на рад те међународне полицијске организације, а посебно се може наставити пракса игнорисања захтева за екстрадицију криминалаца.
Јуриј Жданов, бивши заменик Управе за међународну сарадњу МУП-а Русије и садашњи председник Сверуске полицијске асоцијације, која тесно сарађује са Интерполом, истиче да Александар Прокопчук може поново да се кандидује на место председника Интерпола 2020. године, а да ће до јесени 2019. године наставити да обавља дужност потпредседника Интерпола за Европу.
