Како пишу подгоричке „Вијести“, у Демократском фронту тврде да је резолуција којом се осуђује капитулација Краљевине Црне Горе у Првом светском рату одговор на резолуцију о поништавању одлука Подгоричке скупштине, коју је предложила владајућа коалиција.
Посланици власти тражили су да се одлуке Подгоричке скупштине прогласе ништавним јер је њено конституисање био инструмент којим је извршен преврат у Црној Гори. Према сазнањима „Вијести“, о предлогу резолуције владајуће коалиције требало би да се расправља 29. новембра.
„Имамо случај да ДПС води једну крајње агресивну политику која се базира на историјским фалсификатима, па је неопходно, због грађана Црне Горе, због истине и превазилажења тешких подела у земљи, на све то одговорити чињеницама које су садржане у нашој резолуцији, односно бранити тековине наших предака и традиционалне Црне Горе“, рекао је посланик ДФ-а Јован Вучуровић.
У предлогу резолуције у коју су „Вијести“ имале увид се, између осталог, наводи да треба осудити „чин капитулације Краљевине Црне Горе, јер је након тога њена територија дефакто постала део Аустроугарске монархије, коју је неко морао да ослободи“.
Истиче се и да је „капитулантска политика црногорске власти“ произвела лоше последице по народ, војску и њене официре у Црној Гори, али и самог краља Николу, „који у тешком и бурном времену није могао да оцени далекосежни утицај једног таквог поступка“.
„Црногорска власт, распуштањем војске и напуштањем земље, оставила је народ, војнике, подофицире и официре на милост и немилост окупатору. У време окупације ти људи су прошли терор и голготу, убијани, прогањани, интернирани у логоре“, констатује се у предлогу резолуције.
Истиче се и да је војска Краљевине Црне Горе у операцијама 1915. и 1916. године испунила војне задатке, јер је зауставила напредовање аустроугарске војске и омогућила услове за несметано одступање према Грчкој војскама Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије.
У предлогу резолуције се констатује и да до испуњења споразума између Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије, укључујући и повлачење две војске са окупираних територија, није дошло „јер црногорска власт није поштовала споразум, већ је потписала срамни чин капитулације“.
У ДФ-у сматрају да због тога Парламент треба да осуди поступак тадашњих власти Краљевине Црне Горе.
„Који су нашу јуначку војску осрамотили, распуштајући је након побједе на Мојковцу, а потом потписали капитулацију. Тиме је тадашња власт одступила од прокламованих ратних циљева, који су садржани у Прогласу који је краљ Никола, у име Краљевине Црне Горе, упутио на почетку Великог рата“, наводи се у тексту резолуције.
Наводи се и да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је успостављена након Првог светског рата, исплатила реалну новчану накнаду династији Петровић за имовину која јој је одузета у земљи и преузела обавезу давања редовне новчане апанаже свим члановима династије како би могли безбрижно да живе. Истиче се и да је тај новац исплаћиван до 1945. године.
„Чак и од стране краљевске Владе Југославије у Лондону у годинама Другог светског рата, а коју је након доласка на власт и формирања комунистичке Југославије династији Петровић укинуо Јосип Броз Тито. Подсећамо да је током рата принц Михаило Петровић, следећи патриотизам својих великих предака, а исказујући лојалност династији Карађорђевића, одбио понуду италијанских фашиста и њихових слугу на челу са Секулом Дрљевићем да постане краљ Црне Горе“, наводи се у предлогу ДФ-а.
Без црногорске војске на Солунском фронту
У предлогу Резолуције се упозорава и да због одлуке краља Николе црногорска војска „није постојала на Солунском фронту“.
„Већ је највећи број официра, подофицира и војника, након срамотног чина предаје, од стране окупатора био интерниран у неколико логора који су се налазили на простору данашње Мађарске. Они који тамо нису завршили, а успели су да се пребаце до Солуна, а ради се о хиљадама добровољаца из Црне Горе и Боке, учествовали су у Војсци Краљевине Србије у пробоју Солунског фронта и тако одбранили част наших великих предака. Сматрамо да се у дневнополитичким третирањима тема из овог периода неправедно баца сенка на један од најтежих догађаја у историји овог простора, ропства под Аустроугарском након капитулације и чувених гладних година“, наводи се у документу који је одговор на резолуцију владајуће коалиције.
