Ово је радња новог романа, детективско-политичког трилера историчара и писца Немање Старовића „Подељени град“. Дешава се у 2018, на стоту годишњицу присаједињења Војводине Србији, а говори о борби обавештајних служби са политичарима и криминалцима, информатичким стручњацима, навијачима и наркоманима, о људском достојанству и манама, патриотизму и издаји, храбрости и конформизму, довитљивости и обманама, уценама, малом човеку који стицајем околности постаје значајан и чини велика дела.
Старовић за Спутњик каже да смо се недовољно у књижевности бавили НАТО агресијом на Србију и Црну Гору и да му је било изузетно важно да се удаљи од класичног приступа. „Кроз историјски контрафактуални есеј хтео сам да истражим како би изгледало да су се догађаји 1999. године одвијали нешто другачије, да је агресија потрајала дуже, да је окончана копненом инвазијом и да је уследило отцепљење већег дела Војводине од Србије“, објашњава аутор.
„Желео сам да се у ’Подељеном граду‘ поиграм са жанром алтернативне историје, који је прилично популаран у свету у последње време у литератури, али и у ТВ серијама и филмовима. Тај жанр је пре свега књижевни и ослања се на све популарнију дисциплину, контрафактуалну историју, чиме се, у принципу, историчари не би смели бавити, али истражујући на тај начин можемо доћи до бољих закључака о ономе што се заиста десило. Људи не виде стварну вредност нечега док то не изгубе“, каже Старовић.
Инспирацију за одређене ликове нашао је у реалном животу, али није у потпуности осликавао стварне особе. Главни лик романа, ситан шверцер Бошкан, упада у мрежу обавештајних служби НАТО-а и Србије, а све у оквирима недовршеног друштва у ком траје дугогодишња борба за утицај Запада и Русије, Србије и Војводине — за превласт и територију, уз коришћење класичних шпијуна, савремених техничких средстава, шифри, медија, спиновања и герилских акција.
Радња није случајно смештена у Нови Сад сто година од присаједињења Војводине Србији, она треба да нас подсети на значај и величину тог историјског догађаја. „Верујем да је присаједињење Војводине из 1918. године трајна тековина“, каже Немања Старовић.
„Верујем и да сада не постоје сагледиве околности које могу нешто тако да релативизују, за разлику од свега осталог, па чак и од присаједињења Краљевине Црне Горе, да не говорим о другим, западним ’пречанским‘ крајевима. Често постоји тај баук сепаратизма, али ако сведемо то на политичку раван, не постоји ниједан посланик војвођанског парламента, а нико ни од 250 чланова Народне скупштине се не залаже за отцепљење северне српске покрајине, тако да су ти процеси, на срећу, ипак иреверзибилни“, каже он.
Старовићев првенац ’Са друге стране‘ такође је прича о Новом Саду која се дешава у замршеном чвору времена, у паралелној димензији. „Кажу да би писац требало да пише оно што најбоље познаје, схватио сам да треба да дам неку врсту омажа свом граду“, говори нам аутор.
„Жеља ми је да ова два романа једног дана буду део трилогије која ће бити посвећена мом родном граду. Добио сам бројне коментаре да је књига заправо готов сценарио за филм или телевизијску серију, што је свакако последица технике писања која се у великој мери поклапа са телевизијским и филмским сценаријима, кроз много кратких резова и сцена. Надам се да ће инспирисати и неког из телевизијске или филмске индустрије“, каже писац овог занимљивог алтернативно-историјског романа.
Сјајан заплет и узбудљива радња, кратки, готово филмски дијалози, читаоца Старовићевог романа претварају у детектива, а расплет му оставља могућност да на крају и сам постане писац или режисер. Књижевно дело наставља свој живот и након што је писац одложио перо.
