Сондленд је рекао да САД захтевају већу транспарентност у позицији европских земаља у погледу планова о стварању сопствене војске и да би та армија требало да буде допуна НАТО-у, а не замена. Он је додао да је питање европске безбедности „врло осетљиво“ за Сједињене Државе.
Директор руског Института за стратешко планирање, доктор политичких наука Александар Гусев је уверен да САД неће прихватити стварање никакве „европске војске“. За Вашингтон Европа није партнер, па чак ни савезник — она је талац Америке, истиче експерт.
„Идеја о стварању европске војске није нова. Још почетком 21. века, Европљани су одлучили да створе сопствену војску — не као алтернативу НАТО-у, већ као додатак блоку. Али та тема је постепено утихнула, пошто је америчка војска фактички окупирала Европу, а Американци контролишу систем унутрашње и спољне безбедности Европе. Сада када је француски председник Емануел Макрон поново предложио стварање европске војске, опет су се вратили тој идеји. Наравно, Американци, на челу са председником Доналдом Трампом, саботираће ту идеју, јер њима и те како одговара да контролишу читаву територију Европе. Европљани су постали таоци Америке, а Американци, барем у блиској будућности, неће допустити Европљанима да стварају сопствени унутрашњи и спољни безбедносни систем, они ће га саботирати и створити услове да Европљане и даље контролишу“, сматра Гусев.
Промену америчког става Сондленд образлаже чињеницом да САД троше десетине милијарди долара годишње како би заштитиле Европу од Русије и других непријатељских снага, иако би та средства могла да „иду на унутрашње потребе земље“. Због тога, према његовим речима, америчке власти морају редовно да објашњавају америчким гласачима зашто САД, упркос свим својим проблемима, сваке године шаљу у Европу тај новац.
Сондленд је навео да САД чују из Европе „две дијаметрално супротне тачке гледишта“ у вези са питањима одбране. Неки имају намеру да се ограниче на решавање малих сукоба или питања у Северној Африци, док други говоре о стварању обавештајне заједнице, стварању армије, пуноправних оружаних снага.
За САД је важна, како је рекао, „већа транспарентност од стране ЕУ у целости, шта они планирају да раде са својим средствима“, с обзиром да Европа такође значајно финансира НАТО.
Подсетимо, председник Француске Емануел Макрон је недавно позвао на формирање „праве европске армије“, која ће заштити континент од свих могућих претњи, а међу њима он је споменуо Кину, Русију, па чак и САД. Његову идеју подржали су немачка канцеларка Ангела Меркел и руски председник Владимир Путин, који жељу ЕУ да осигура своју безбедност сопственим снагама сматра природном.
Он је нагласио да је то у целини позитиван процес са тачке гледишта јачања мултиполарног света. Међутим, тој идеји и мултиполарности противи се Доналд Трамп.
Макрон се залаже за стварање европских војних снага још од како је изабран за председника прошле године, али је постао још гласнији након што је Трамп најавио да би САД могле да се повуку из споразума о нуклеарном наоружању са Русијом, што Париз схвата као директну претњу европској безбедности.
Поред тога, Трамп је такође забринуо Европљане наводима да САД можда неће бити посвећене одбрани својих НАТО савезника у случају евентуалног напада, па због тога Макрон сматра да Европа мора да буде спремна да себе сама што боље одбрани, „без зависности од САД“.
Руски политиколози оцењују да ће ЕУ повратити део суверенитета ако успе да створи своју армију, а руски медији постављају реторичко питање: зашто Русија, која је минимум два пута нападана од стране уједињене европске војске, сада подржава оснивање такве армије у Европи?
Како објашњавају у Москви, кључна ствар је садржана управо у Путиновим речима у којима се наглашава независност европске армије. Он је три пута поновио синониме — самодовољан, суверен, независан. И Путин потребу о стварању европске војске образлаже чињеницом да ће то помоћи јачању мултиполарног света. А то је управо оно што је Русији и целом свету потребно.
