Хашоги, дисидент из Саудијске Арабије, убијен је 2. октобра у конзулату ове земље у Истанбулу, његово тело је раскомадано и остаци још нису пронађени. Власти у Ријаду, притиснуте доказима и згражавањем светске јавности, после почетног одбијања признале су да је Хашоги убијен као што се и тврди, али остају при тврдњи да је убијен без предумишљаја и да престолонаследник о томе није знао ништа.
Насупрот томе, пошто је „Вашингтон пост“ још раније устврдио да је ЦИА знала за припреме Хашогијевог убиства, турски дневник „Хуријет“ сад тврди и да америчка обавештајна агенција поседује кључни доказ, снимак телефонског разговора између принца Мухамеда и његовог брата, саудијског амбасадора у САД Халида бин Салмана, током кога престолонаследник наређује амбасадору да „Џамал Хашоги буде ућуткан што је пре могуће“.
А сенатори из обеју партија од Трампа траже да утврди одговорност Мухамеда бин Салмана за Хашогијеву смрт, док конгесменка са Хаваја Талси Габард поручује: Трамп је „саудијска ку*ка“. Трамп, за то време, Саудијској Арабији јавно захваљује на обарању светске цене нафте…
Како ће се Хашогијева смрт одразити на америчко-саудијске односе? Да ли се ЦИА окренула против Бин Салмана, и спрема ли се нови дворски удар у Ријаду?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили историчар и публициста Немања Старовић и сарадник Института за међународну политику и привреду др Слободан Јанковић.
„Од првог дана све иде у правцу закључка о кривици Мухамеда бин Салмана“, коментарише Немања Старовић процену ЦИА да је саудијски принц престолонасленик наредио Хашогијево убиство. „Мухамед бин Салман, у политичком смислу, и јесте мета, и завршница овог случаја биће везана за његову политичку судбину. Брутална смрт Џамала Хашогија постала је високо исполитизована, уз озбиљне индиције да постоји умешаност више обавештајних служби“.
У том смислу, важном се чини недавна тврдња „Вашингтон поста“ да је ЦИА знала за припреме Хашогијевог убиства а није урадила ништа да га спречи, а сада директно оптужује Бин Салмана.
Напомињући да, услед обиља непотврђених информација и медијских манипулација, у све може да се посумња, Слободан Јанковић истиче да је кључно питање има ли неко, и ко, интерес да обори Мухамеда бин Салмана? „Да ли је то у интересу САД, и због чега?“
Додатна важна коцкица у мозаику, наглашава Јанковић, јесте и блиска повезаност Мухамеда бин Салмана с Доналдом Трампом и његовом породицом, пре свега с његовим зетом Џаредом Кушнером. „А знамо да у САД постоји ривалство између Беле куће и дела структура које и даље подржавају стари, условно речено, клинтоновски естаблишмент“.
„Неспорно је да је Хашогија убио тим веома близак Мухамеду бин Салману. Али поставља се питање зашто је све то изведено на овакав начин, да је остављено толико доказа који воде ка њему, а јасно је да је Хашоги могао да буде убијен и на низ других, мање очигледних начина. Зато сам убеђен да је ово замка која је била постављена за Мухамеда бин Салмана — то јест, да је он навучен да на овакав начин убије Хашогија, а да онда то буде искоришћено против њега“, сматра Немања Старовић.
У том смислу, Старовић скреће пажњу на изјаву турског генерала Исмаила Хаки Пекина, вишегодишњег шефа обавештајне службе при Генералштабу турске армије, „који је пре неколико дана на једној турској телевизији рекао да он нема никаквих дилема да су читава операција убиства Хашогија и све што се дешава спроведени од стране америчке ЦИА и британске МИ6“. „Зашто? Зато што удар на Мухамеда бин Салмана представља удар на Џареда Кушнера и Доналда Трампа. Ову аферу, наиме, треба посматрати и из угла борбе Трампове администрације против такозване вашингтонске мочваре“.
У томе би могао да лежи и део разлога због којих Трамп сад релативизује закључак сопствене обавештајне службе и, како његово саопштење тим поводом сумира „Фајненшел тајмс“, „стаје уз свог човека у Саудијској Арабији“, Мухамеда бин Салмана. Међутим, указује Слободан Јанковић, управо тиме „Трамп себе још дубље увлачи у живо блато, и велико је питање зашто он то чини — по свему судећи, због заштите својих финансијских интереса“.
Истовремено, каже Спутњиков саговорник коментаришући даљу судбину Мухамеда бин Салмана, „могуће је да су одређене обавештајне службе дошле до закључка да је Мухамед бин Салман неуравнотежена особа, тежак психопатолошки случај, и да као такав постаје терет у политичком смислу, који може да донесе дугорочну нестабилност тако важној земљи као што је Саудијска Арабија“.
И заиста, у Америци су све заступљенији захтеви за одлазак Мухамеда бин Салмана, при чему утицајни гласови, какав је републикански сенатор Линдзи Грејем, и отворено кажу да је он „неуравнотежен“ те да због тога „мора да оде“. С друге стране пак, лондонски „Гардијан“ тврди да „у Лондону и Вашингтону нема много воље да принц Мухамед буде уклоњен“, те да је „процена Вајтхола“ — британске владе — да „у случају дворског удара постоји ризик од повратка религиозног естаблишмента, поништавања друштвених промена и краха саудијске економије“. Али с треће стране, као сведочанство опште конфузије која завладала после Хашогијевог убиства, Ројтерс ових дана, позивајући се на три извора, ексклузивно открива да „десетине принчева и припадника краљевске породице не желе да принц Мухамед наследи свог оца, краља Салмана“…
„Досадашња политика Мухамеда бин Салмана показала се неуспешном. Он је поврх тога својим поступцима антагонизовао бројне припаднике краљевске породице и финансијске и политичке елите у Саудијској Арабији. Тако да је сасвим могуће да се у Америци дошло до закључка да је он постао оптерећење које мора да буде уклоњено. А како је стари краљ Салман прилично слаб на свог сина љубимца, то не може да буде учињено некаквом суптилном сугестијом, већ је морала да буде спроведена једна овако опсежна операција“, закључује Немања Старовић.
