Бивши министар финансија Грчке Јанис Варуфакис по свој прилици озбиљно намерава да уздрма европску политичку сцену. Наиме, његов паневропски „Покрет за демократију у Европи 2025“, односно ДИЕМ 25, у Берлину га је кандидовао на изборима за Европски парламент, заказаним за мај следеће године.
ДИЕМ 25 основан је пре две године, са идејом да „демократизује“ Европу, а Варуфакис, познат по изразитом противљењу мерама штедње у Грчкој, прихватио је номинацију за ЕП рекавши да „она представља транснационалне политике које су нам неопходне у Европи“ и представио слоган „Европско пролеће“.
Милан Игрутиновић из Института за европске студије сматра да нису претерано велике шансе за ДИЕМ 25, кровну организацију која га кандидује, да прођу услове избора и цензус на предстојећим изборима за Европски парламент.
„Међутим, он жели да продрма превасходно немачку политику, пре свега зато што је кроз своју праксу 2015. године и сукоб који је имао са Бриселом, Волфгангом Шојблеом и немачком политичком елитом, вероватно схватио да политичке промене Европи не долазе са крова ЕУ, него од држава, поготово великих држава чланица Уније. У том смислу, одабир Немачке је, на неки начин симболичан, али је и разуман чин, јер гурање те леве демократске политике треба да почне од појединачних држава, а не да се мења Европа са крова, јер то тако просто не функционише“, напомиње Игрутиновић.
То, дакле, јесте смислен корак, додаје наш саговорник, али напомиње да је питање да ли ће бити и успешан.
„Мени се не чини да ће они успети да се додатно профилишу, али видећемо јер ће то свакако зависити од њихове кампање. Наиме, европски избори често умеју да буду доста другачији од националних избора и да у Европски парламент пошаљу један другачији профил странака у односу на онај који је на националном нивоу, на пример на нивоу Бундестага у Немачкој. Дакле, он и Срећко Хорват су направили ту странку у Немачкој како би формално могли да се кандидују. Њих двојица су први на листи, а остали су локални немачки кадрови са овим или оним нивоом препознатљивости. Али поред партија ’Левица‘ и СПД, које су са леве стране спектра, велико је питање да ли ће њихов ДИЕМ 25 успети да уђе у европски парламент и мислим да њихове шансе нису велике“, објашњава Игрутиновић.
Међутим, како каже, Варуфакису и његовој странци улазак у ЕП суштински и није циљ.
„Они су довољно прагматични и реални да играју на дуги рок, јер желе да мењају европску политику на начин који је систематичан и ’каскадни‘ — дакле, да се појављују у јавности, да нуде нешто другачије идеје које су левог карактера и да буду транснационални, што је једна од битних тема и порука ДИЕМ-а 25 које су стигле из Немачке. У том смислу они морају да буду амбициозни, да циљају високо, али мислим да ће бити задовољни некаквим смисленим резултатом, а пре свега даљом медијском профилизацијом и присутношћу на немачкој политичкој сцени. То је за њих далеко важнији задатак и циљ и пре свега ће по томе мерити свој успех, уместо по самом изборном резултату“, указује Игрутиновић.
На питање какви су капацитети Јаниса Варуфакиса као лидера, Игрутиновић каже да он гађа европску политичку сцену, а остаје да се види да ли ће листа на којој се он налази добити поверење немачких бирача.
„Листа ДИЕМ 25 ће се, готово извесно, кандидовати у више других земаља јер инсистира на својој транснационалности. Дакле, Варуфакис се само формално кандидује у Немачкој, али он заправо игра на политичком нивоу читаве Европе. Питање је како ће га перципирати немачки бирачи јер ће он бити везан за ту немачку секцију свог покрета. Он се до сада показао као смислен говорник, као неко ко је успео да артикулише неке академске, леве економске идеје са политичком поруком која има неку своју публику у Европи, и то није спорно. Међутим, велико је питање да ли ће нешто урадити с обзиром на постојање одређене конкуренције на европској левици која је видљива и у Европском парламенту, где имамо партије од СПД-а до коалиције левих странака које већ неколико изборних резултата остварују пристојне резултате“, објашњава Игрутиновић.
У сваком случају, додаје, Варуфакис и његови партијски партнери играју на дуги рок, и када помињу 2025. годину, размишљају у тим категоријама — како да се у наредних пет или десет година у Европи мења, пре свега, наратив у јавности, начин дебате и теме у дебати. То је њихов примарни циљ, а предстојећи избори су само средство за остваривање тог циља.
На питање колико је слоган „Европско пролеће“ пријемчив Европљанима, Игрутиновић каже да је тешко не сетити се „Арапског пролећа“ из 2011. и читавог низа побуна, револуција и квазиреволуција које су га пратиле. Међутим, како објашњава, Варуфакисов слоган има другу конотацију.
„Мислим да он покушава да пошаље оптимистичну поруку пре свега млађем свету који се не сналази у текућем политичком естаблишменту и који пре свега није расположен да гласа за странке деснице, да њих некако извуче у јавност и да их убаци у политику. Мислим да се његов слоган односи на ту врсту пролећа која асоцира на младост, на обнављање, што има смисла. Ипак, он свакако собом носи и ту несрећну асоцијацију, пре свега, на Арапско пролеће, као на неке неуспешне подухвате у прошлости. У сваком случају, добро је у Европи имати и нове снаге и нове поруке“, закључује Игрутиновић за Спутњик.
Подсетимо, Јанис Варуфакис је поднео оставку на место министра финансија Грчке 2015. године, због мера штедње које су прописане Атини.
