Политиколози оцењују да увођење ратног стања у земљи води ка репресијама, новим хапшењима, одузимању права грађанима, „стезању каишева“ и новим нападима на руску културу у Украјини.
„Потписивање указа о увођењу ратног стања у Украјини је само део питања, а треба видети каква ће овлашћења и параметри бити обухваћени тим указом. Циљ је наравно прекид изборне кампање, а то је кршење права грађана Украјине. У суштини, то је ограничавање свих права. То је контрола живота земље од стране војних управа, затварање опозиционих медија, то су хапшења без суђења и затварања људи… Што је најважније, то ће омогућити да се ’почисти‘ опозиција и уклоне они који су некада иступали против Порошенка“, сматра аналитичар Вадим Колесниченко.
Последице указа ће пре свега утицати и на економију земље. Одмах након заседања Савета за националну безбедност и одбрану Украјине пале су цене украјинских еврообвезница, а под знаком питања нашла се и следећа транша ММФ-а, без које Кијеву прети дефолт.
„Ратно стање формално лишава Украјину могућности да добија кредите од стране међународних организација као што су ММФ, Светска банка и тако даље. Иако је Украјина изјавила да је ММФ обећао да ће јој дати кредит, према Уставу таквих организација, кредити се не дају државама које проглашавају ратно стање. Зато је Украјина сада на клизавом терену. У свим осталим аспектима већу улогу игра политика. Украјину очекују избори ускоро и јасно је да Порошенко треба или да победи, или да их одложи. Њему је јасно да ће он на изборима изгубити и зато му свака провокација иде на руку. Мислим да је значајан број Украјинаца тога свестан“, каже Алексеј Корењов.
Међутим, директор Института за стратешко планирање Александар Гусев сматра да ће Кијев ипак добити кредит од ММФ-а.
„Ради се о томе да увођење ратног стања подразумева обуставу давања било каквих кредита, укључујући и кредите ММФ-а, иако се чак то стање не уводи на целој територији. Али, Кристин Лагард је већ изјавила да ће кредит бити обезбеђен и дат. У децембру би Украјина требало да добије 8,7 милијарди долара. И она ће их свеједно добити. То потврђује чињеница да су сва та питања била договорена још пре инцидента и стога је јасно да је ово била планирана акција против Русије“, каже Гусев.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је упозорио да увођење ратног стања у неким регионима може да представља претњу за ескалацију напетости у области сукоба, односно на југоистоку Украјине, док неки руски експерти страхују да би то могло да доведе до „правог рата“ и увлачења Русије у тај конфликт, што би могло да доведе до директног сукоба Кијева и Москве.
Подсетимо, Врховна рада Украјине је због инцидента на Црном мору у понедељак одобрила указ председника Украјине Петра Порошенка за увођење ратног стања у десет области земље, конкретно у Луганској и Доњецкој и унутрашњим водама акваторије Азов-Керч на 30 дана. Кијев је донео одлуку да уведе ратно стање после инцидента са кршењем руске границе од стране украјинских бродова.
Русија је покренула кривични поступак због повреде државне границе, а украјински морнари, који су признали да су намерно изазвали провокације, биће процесуирани.
