Док из владајуће коалиције поручују да Скупштина јасним ставом треба да стави тачку на унижавање Црне Горе, из Демократског фронта кажу да је резолуција незаконита и да се њом уноси додатна нестабилност у црногорско друштво.
Представник предлагача Драгутин Паповић из ДПС-а, казао је да је циљ резолуције превазилажење подјела у црногорском друштву, које су узроковане одлукама Подгоричке скупштине.
„Износимо један став о томе шта се десило 1918. Заиста мислим да је примјерено да Скупштина Црне Горе на стогодишњицу Подгоричке скупштине треба да заузме став о ономе што је одредило пут Црне Горе у претходних 100 година“, рекао је Паповић.
Резолуција третира унутрашње питање државног развоја Црне Горе, поручује ДПС-ов Миодраг Вуковић, јер је тај догађај драматично одредио државни пут наше земље.
„Послије оне фарсе и унижавања Црне Горе у Будви, ми смо реаговали“, рекао је Вуковић.
Против су били посланици Демократског фронта.
Посланик ДФ-а Милун Зоговић поручио је да се ствари морају називати правим именом, да то није била Подгоричка него Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, те да се онда може донијети и Резолуција о поништењу Другог свјетског рата. Вељко Васиљевић додао је да је ријеч о „неуставној и инфантилној резолуцији“.
Марина Јочић из Фронта истиче да се улази у зону која ће донијети трајну нестабилност.
„Смисао Резолуције је да кроз правно и политичко дејство крене на имовину СПЦ. Потпуно легитимизујете захтјев неке будуће парламентарне већине да преиспита референдум из 2006.“, рекла је она.
„У Резолуцији се помиње да је нелегалним одлукама Подгоричке скупштине омогућено незаконито укидање аутокефалности Црногорске цркве. То је сасвим јасна одредница према ономе што је посредна последица Подгоричке скупштине. Када је ријеч о томе да ће нека наредна власт покренути питање референдума из 2006, у Уставу је јасно прописано на који начин се може измијенити територијални интегритет, суверенитет и независност Црне Горе, па је излишно било шта коментарисати на ту тему“, казао је Данијел Живковић из ДПС-а.
Драгутин Паповић додао је да се не баве актуелним вјерским заједницама.
„Него једном црквом која је постојала у складу са Уставом Књажевине, односно Краљевине Црне Горе“, рекао је он.
Подсјетимо, у Резолуцији, коју су потписала 42 посланика владајуће коалиције, каже се да „Подгоричка скупштина“, одржана 1918. године, није била легална институција, нити је легитимно конституисана на основу слободно исказане воље грађана Црне Горе.
Наводи се да је нелегалност Подгоричке скупштине, односно њена уставна непрепознатљивост и незаконито конституисање, формално правни основ за ништавост свих њених одлука.
Оцјењује се да је она била инструмент којим је извршен државни преврат у Црној Гори.
Црногорски парламент ће предложену Резолуцију разматрати сјутра, и то ће бити једина тачка дневног реда током засиједања.
Кривокапић: Скупштина да се изјасни и о референдуму из 1992.
Скупштина Црне Горе, поред осврта на одлуке Подгоричке скупштине, мора исказати свој суд и о референдуму из 1992. године, сматра предсједник Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић.
Он је данас поднио амандмане на Предлог резолуције поводом стогодишњице Подгоричке скупштине, о којој ће сјутра расправљати црногорски парламент.
Кривокапић истиче да Скупштина има обавезу да на 100 година од Подгоричке скупштине искаже свој јасан суд и о још једном историјском догађају, референдуму из 1992. године који је, како сматра, „имао тешке посљедице по државне интересе Црне Горе и означио губитак њеног државног суверенитета“.
„И један и други догађај су представљали тријумф и побједу политике која је негирала Црну Гору, ниподаштавала њену државност и национални идентитет Црногорског и других народа, урушавајући њен мултиетнички и мултивјерски карактер“, сматра Кривокапић.
Црна Гора је, каже он, 1992. године практично на силу и превару угурана у такозвану заједничку државу са јединим циљем, да се обезбиједи привид да постоји нека наводна Југославија.
„Тиме се желио прибавити какав-такав легитимитет за вођење ратне и великодржавне политике, којем концепту је припадало тадашње црногорско руководство, са статусом марионетског савезника београдског режима“, оцијенио је Кривокапић.
