Те податке објавили су амерички истраживачки центар „Пју рисерч“ и немачки фонд „Кербер“, који су навели и да чак 72 одсто Немаца жели већу независност од САД, пре свега када је реч о спољној политици.
Стручњаци сматрају да на ово преоријентисање немачког јавног мњења утичу два битна фактора — један је амерички председник Доналд Трамп и његова непредвидивост, а други је историјска веза између Русије и Немачке, али и географски положај, будући да је Русија далеко ближа Немачкој него Америка.
То потврђује и Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Берлина, који додаје и да је тренд пада популарности Америке међу грађанима Немачке приметан већ годинама, пре свега због спољне политике Вашингтона, која не узима превише у обзир оно што је у складу са интересима Немачке, али и Европе у целини.
Томе у прилог иду и многобројни отворени Трампови напади на немачку економију и њену трговинску политику, указује он, услед чега популарност Америке опада, а Немци све мање у Америци виде правог савезника, или, што је још битније, заштитника, као што је то деценијама био случај.
Што се тиче односа са Русијом, оцењује Радичевић, та жеља за сарадњом постоји већ неко време, чак и у тренуцима најжешћих политичких окршаја, пре свега због ситуације на Криму.
Немачке елите, колико год санкције указивале на то да су Берлин и Москва на супротним странама, и те како виде интерес у сарадњи са Русијом, као и чињеницу да од те сарадње обе стране могу имати велике користи, сматра Радичевић. Он је такође мишљења и да та сарадња може довести до осигуравања безбедности целе Европе.
Стога се намеће питање — где стоји НАТО у очима немачке јавности? Анкете показују да је интересовање Немаца за Алијансу такође у паду — свега 37 одсто Немаца подржава чланство Немачке у овом савезу.
Радичевић, међутим, тврди да је, иако је већина Немаца против чланства у Алијанси, алтернатива овом западном војном савезу прилично бледа, упркос снажној подршци коју немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон пружају стварању европске војске.
„Сагласност о тој војсци не постоји ни унутар саме ЕУ, с обзиром на то да постоје чланице ЕУ које су више него проамерички настројене, а ту се пре свега мисли на источни блок, али и на Шведску, која не само да жели европске снаге већ се у великој мери ослања на НАТО и америчку спољну политику. Управо су они ти који најбоље бране америчке интересе у ЕУ, што и ствара одређени сукоб унутар Европе“, резимира он.
Постоји још један аспект који потврђује ову тезу, а то је недавно писање немачког листа „Велт“, који наводи да се, упркос томе што је Бела кућа позвала Европу да интензивира антируске санкције, наводећи да тренутне мере нису довољно ефикасне, а све у светлу минулих догађаја у Керчком мореузу, Немачка и Француска изјашњавају против њиховог пооштравања.
Такав став су ове две земље, како сазнаје немачки лист, изнеле на тајном састанку који је недавно одржан у Бриселу, уз образложење да је неопходно наставити пре свега са дипломатским напорима јер, како тврде, рестриктивне мере не иду томе у прилог.
Ненад Радичевић овакву реакцију Берлина и Париза објашњава тиме што Трамп од Европе очекује да игра његову спољнополитичку игру, где би управо Европа имала губитке, а не Америка, с тим да он на крају буде тај који је направио својеврсни договор са Путином, те да се тим агресивним тоном представи америчкој јавности и докаже да није под „Владимировом чизмом“, како га често америчке демократе етикетирају.
„Он у целој тој ситуацији настоји да у јавности изгледа и делује оштро и покушава да Европу увуче у то, иако је Европи сасвим јасно да санкције нису биле делотворне чак ни када су у игри биле веће ствари, као што је Крим, те да неће бити сврсисходне ни када је реч о овом ексцесу. Мислим да и Берлин и Париз сматрају да Русију и Украјину треба вратити за преговарачки сто да на тај начин реше ситуацију“, сугерише он.
Радичевић додаје и да је Украјина довољно далека Америци да може нешто да жртвује, односно да игра игру у којој се губе животи, док је Европи Украјина део суседства, те управо стога Берлин и Париз настоје да смире ситуацију што пре, а не да додатно сипају уље на ватру у виду нових санкција.
