Према аранжману који има са ММФ-ом, Србија је у обавези да у приватизацију „Комерцијалне“ крене у фебруару идуће године, тендер распише у јуну, а банку прода до краја септембра 2019. Да ће током идуће године бити приватизована потврдио је и министар финансија Синиша Мали приликом посете мисије ММФ-а у септембру.
У међувремену, држава као већински власник банке, расписала је конкурс за приватизационог саветника који је истекао 12. новембра. Још не знамо да ли се неко јавио, као што не знамо ни шта је са 2015. године већ изабраним приватизационим саветником, јапанском инвестиционом банком „Номура интернешенел“ са седиштем у Лондону.
Саветник треба да помогне при доношењу одлуке о моделу по коме ће наћи купца државне акције банке. Остали акционари, ако хоће, могу и своје акције да понуде на продају.
Држава у „Комерцијалној банци“ има удео од 41,7 одсто, док велике пакете власништва држе ЕБРД са 24,43 одсто и Међународна финансијска корпорација (ИФЦ), која је део Светске банке, са 10 одсто акција. Ту су и немачки ДЕГ фонд са 4,6 одсто, а Свед фонд са 2,3 одсто акција.
„Постоји већ дуги низ година жеља владе да изађе из власништва у ’Комерцијалној банци‘“, каже за Спутњик директор у Економском институту Иван Николић, који сматра јако добрим то што је тренутно пословање Комерцијалне банке „неупоредиво боље и одговорније него неких ранијих година“.
„Верујем да ће то препознати и инвеститори који буду желели да је купе и да ће им бити због тога интересантна. А она је свакако системски важна банка која има и даље велико учешће на нашем тржишту, поготово у неким сегментима какво је, рецимо, пословање са становништвом и има значајан удео у корпоративном делу са малим и средњим бизнисом“, напомиње он.
„Комерцијална банка“ је после две тешке године, 2015. и 2016, које је завршила са губитком, у прошлој имала добит од 8,1 милијарди динара. Тај позитиван тренд је настављен и у овој, па је у првој половини године остварила добит пре опорезивања од 3,6 милијарди динара (31 милион евра). Према подацима НБС, по нивоу билансне активе заузимала је око 11 одсто домаћег банкарског тржишта.
На питање има ли разлога за бојазан због продаје државне банке са значајним уделом на нашем финансијском тржишту, Николић каже да то неће бити ни први ни последњи пут. Банкарско тржиште се, како напомиње, у последње две деценије трансформише прилично активно и има различиту структуру власништва у банкама, од оног са државним власништвом, до домаћих приватних банака и оних у страном власништву.
Економиста Борислав Боровић, међутим, указује да уопште није свеједно у чијим ће рукама бити „Комерцијална банка“, друга највећа банка у Србији и системски врло важна финансијска институција.
„Треба знати да ко управља финансијским системом земље практично управља и самом том земљом и чудо је да политичари то не виде. Продајом ’Комерцијалне банке‘ бићемо једна од ретких, ако не и једина држава у Европи са уделом домаћег капитала у банкама испод 10 одсто. То посебно брине у недостатку, на пример, Развојне државне банке, и прилично пасивне улоге НБС која је често на страни банака, а не привреде или грађана, као и недостатка специјализованих банака као што су инвестициона, аграрна или рецимо хипотекарна банка“, објашњава за Спутњик Боровић.
Он у разговору за Спутњик не спори да ће држава Србија у случају да не пристане на продају „Комерцијалне банке“, мањинским акционарима банке из буџета морати да исплати суму од 252 милиона евра, како је то предвиђено лоше испреговараним уговором о докапитализацији те банке од пре 12 година.
„Упркос томе, држава мора да задржи учешће у њој, јер је само прошле године ’Комерцијална банка‘ имала приход од око 60 милиона евра. Шта значи аргумент о продаји да би се стабилизовао банкарски систем? Нас и ММФ убеђује да је он данас стабилан као гранит. Да не говоримо о извесној опасности извлачења профита из земље, јер то сада раде све банке. Или о кризним тренуцима који могу наступити када се држава више не може ослонити ни на једну банку“, упозорио је Боровић.
И професор на Економском факултету у Београду Дејан Шошкић сматра да држава не мора да продаје „Комерцијалну банку“ уколико постоји добро утемељено корпоративно управљање њоме. Држава по правилу излази из тих послова, али не мора нужно тако и да буде.
Он каже да се често заборавља да су многа предузећа и банке на Западу такође у државном власништву и да је после избијања светске економске кризе 2007/2008. године дефакто дошло до национализације појединих банака, из којих је држава после сукцесивно излазила продајом акција. Подсећа и на пример Немачке и њеног традиционалног банкарског модела где је, не толико федерална Влада колико су савезне државе, сувласници финансијских институција.
„Лично мислим да ако постоји могућност да се успостави нормално корпоративно управљање и да држава буде солидни власник који штити интересе државне својине и понаша се тржишно, врло често нема потребе јурити у неку приватизацију“, рекао је недавно Шошкић за Спутњик.
На питање какве би последице биле по Србију и њен банкарски систем у случају непостојања ниједне државне банке ако би дошло до нове економске кризе, он одговара да би за један мали банкарски систем какав је српски било добро да постоји једна врста разноликости у власништву над банкама. У том случају, оне не би биле осетљиве на одређена померања из једног центра моћи или са једног дела глобалног финансијског тржишта, објашњава професор Економског факултета.
„Мислим да је за здравље финансијског система добро да имате и домаћу државну банку и домаће приватне банке, поред ових које су са својим матичним банкама на територији ЕУ, као и да имамо банке чији су оснивачи ван ЕУ“, истиче Шошкић.
Па зашто се онда продаје „Комерцијална банка“? На то питање покушао је да одговори потпредседник ЕБРД, мањинског власника „Комерцијалне банке“, Ален Пију.
„Започели смо разговоре са српском Владом о приватизацији банке како бисмо осигурали стабилност банкарског система у Србији“, рекао је он почетком јуна.
Као да до тада, све поткрепљено подацима, нисмо толико пута чули из НБС управо супротно, да је банкарски систем стабилан. Или баш одговор потпредседника ЕБРД најбоље објашњава откуд продаја „Комерцијалне“.
