Стручњаци напомињу да такву одлуку не треба повезивати са догађајима у Керчком мореузу, када су три украјинска брода, кршећи правила морског права, нелегално прешла државну границу Русије и неколико сати изводила опасне маневре, игноришући захтеве руских бродова који су их пратили, што је довело до инцидента и погоршавања односа између Москве и Кијева.
Руски експерти истичу да је Северни морски пут стратешки правац и да он може да одигра значајну улогу у развоју руске економије.
Према њиховим речима, Северни морски пут је посебно сада актуелан, када се арктички лед топи и ствара коридоре погодне за пловидбу танкера. То је главна арктичка бродска магистрала Русије, најкраћа водена рута између Далеког истока и европског дела земље и пут који повезује арктичке луке и велике реке северног региона.
„Догађаје у Керчком мореузу апсолутно не треба доводити у везу са овом одлуком. Ово је добар предлог, зато што је Северни морски пут стратешки правац, који посебно сада постаје актуелан у условима када се дешавају глобална отопљавања. То је један од оних трговинских путева који могу да одиграју значајну улогу у развоју економије Руске Федерације. Ово је нови транзитни пут, потребно га је контролисати, а другим земљама ограничавати приступ њему. То је, у принципу, наше право, баш као што својевремено Руској империји нису дозвољавали да прође кроз црноморске заливе, кроз Босфор и Дарданеле, и као што су својевремено Енглези држали монопол над Суецким и Гибралтарским заливом. Без сумње, овај корак је био неопходан и ја га у потпуности подржавам“, каже за Спутњик политиколог Николај Шљамин.
Он истиче да су се национални и економски интереси случајно поклопили са међународном политичком ситуацијом и због тога ни на који начин ову одлуку не би требало повезивати са догађајем у Керчком мореузу.
„То су различите ствари, јер Азовско море нема такав стратешки и финансијско-економски значај као што има Северни морски пут. Азовско море је просто обична бара, која није толико значајна, док је Северни морски пут, у садашњим условима, један од најважнијих стратешких транзитних праваца које треба да контролишемо и одржавамо контролу над том поморском територијом“, додао је Шљамин.
Руски војни експерт Алексеј Леонков каже да изјава о томе да ће страни војни бродови пловити Северним морским путем само уз дозволу руских власти „звучи чудно“, с обзиром да ограничења за улазак у територијалне воде за стране ратне бродове одувек постоје.
Другим речима, улазак страних војних бродова у руске територијалне воде, без дозволе Русије, директно је кршење руских граница.
„Због тога изјава о ограничавању некако чудно звучи. Али, с друге стране, она је и тачна, јер је таква пракса одувек постојала, то јест сваки страни брод, војни или цивилни, ако је хтео да прође Северним морским путем увек је морао да тражи дозволу, пошто самостално није могао да пређе тај пут, с обзиром да је потребна пратња руских ледоломаца. Колико је мени познато, током целе историје постојања Северног морског пута никада се није десило да страни брод прође цео тај пут“, каже Леонков.
Северни морски пут пролази дуж арктичких граница Русије и дугачак је 5.600 километара. Током прошле године том маршутом је превезено скоро 11 милиона тона робе, а руске власти су поставиле задатак да се до 2025. године та бројка повећа на 80 милиона тона.
„У складу са федералним законом о територијалним морима која припадају Руској Федерацији, Северни морски пут је национални морски пут. То значи да Русија има суверенитет над Северним морским путем, па самим тим има и право да успоставља правила за пролазак страних бродова. Због чињенице да се та морска рута налази у екстремним условима, на Арктику, то значи да се морају усвојити правила која су пооштрена. Например, у овом тренутку постоје правила да сва пловила, укључујући и бродове који плове руском заставом, морају да имају поморске пилоте, као и стручњаке за ломљење леда. То је предвиђено Поларним кодексом, који је пре две године усвојила Међународна поморска организација. Иначе, ако та пловила испуњавају услове не може им се у потпуности забранити пролазак без разлога, јер је Северни морски пут отворен за пролазак свих пловила, без обзира под каквом заставом плове“, каже Камил Бекјашев, потпредседник руске Асоцијације међународног морског права.
Он такође сматра да не треба повлачити паралелу између ове најновије одлуке Русије и догађаја у Керчком мореузу, јер Северни морски пут није залив, него национална магистрала.
Подсетимо, начелник Националног центра за управљање одбраном Русије Михаил Мизинцев на конференцији за међуресорну сарадњу је рекао да ће страни војни бродови од наредне године пловити Северним морским путем само уз дозволу руских власти.
Према његовим речима, ради ликвидације правног вакуума у делу о коришћењу Северног морског пута, организована је међуресорна комисија за унапређење руског законодавства, чији резултат ће бити да страни бродови морају да обавештавају Русију о својој пловидби. Њен рад ће бити завршен почетком пловне сезоне 2019. године.
