Та „јединствена црква“, објашњава Балашов, зависиће од Константинопољске патријаршије у свим кључним питањима, а чак јој нису поверили ни да самостално припреми свој устав.
„Верској организацији коју председник Порошенко покушава да скрпи на брзину од расколника као свој главни предизборни пројекат, под маском „аутокефалности“ подметнули су зависност од Фанара у свим кључним питањима“, каже Балашов, коментаришући одредбе устава те структуре, донетог на недавној седници Синода Цариградске патријаршије, који су објавили медији.
Он је истакао да канонска Украјинска православна црква, која има самоуправу у саставу Московске патријаршије са широком аутономијом, а не назива се аутокефалном, има далеко већу самосталност.
Старешина Подворја РПЦ у Београду Виталиј Тарасјев оцењује за Спутњик да сâм текст устава те ’јединствене цркве‘ у Украјини, који је донео Цариград, нимало не личи на одлуку да се додели аутокефалност једној цркви и то из више разлога, а пре свега због тога што тамо стоји да ће свето миро, свештена течност која се користи у обављању светих тајни, а које обично припрема поглавар помесне цркве, за потребе Украјинске православне цркве, убудуће припремати васељенски патријарх Вартоломеј.
„Пред Васкрс, рецимо, поглавар РПЦ припрема миро у Москви у катедралном храму Христа Спаситеља, исто као што се то одвија у Београду под вођством светог патријарха Иринеја. Овде видимо да ће украјинска, каква год да је, црквена структура добијати свето миро из Цариграда“, објашњава отац Виталиј.
Такође, унутрашња питања која треба да решава помесна црква самостално, пре свега када је реч о дисциплинским поступцима свештенослужитеља, решаваће Цариградска патријаршија, што је, додаје отац Виталиј, неприхватљиво са тачке гледишта аутокефалних православних цркава.
Он наводи и да ће устави појединих манастира ићи на одобрење у Цариград.
„То може да значи неколико ствари, али пре свега, каква је то аутокефалија ако не може да донесе ни устав неке црквене јединице самостално“, наводи Тарасјев.
Упитан да ли то значи да је Цариград направио корак уназад, Тарасјев каже да није јасно да ли је баш то посреди, или је то било одлучено још пре неколико месеци, када је ситуација у Украјини и почела да се закувава.
Монах руског Сретењског манастира Игнатиј Шестаков, уредник српског издања сајта „Православие.ру“, такође не искључује могућност да је то била првобитна идеја патријарха Вартоломеја, с обзиром да је ово време веома нестабилно за Украјину.
Поред тога, подсећа Шестаков, ни сами украјински „расколници“ никада нису били једна стабилна организација, већ су стално мењали своје поглаваре, па чак и политичке позиције, те не треба ни од Цариграда очекивати да може тек тако да заузме чврст став по питању доделе аутокефалности.
„Управо се из тог разлога Цариградска патријаршија стално двоуми, прво говори једно, па онда ради друго, а све због тога што се у Украјини стално мења политичка ситуација. Ово је врло нестабилан тренутак за Украјину и читава та прича у коју је ушла Украјинска православна црква добија овакав исход, вероватно јер ни они сами не схватају шта се заправо дешава“, наводи Шестаков за Спутњик.
Упитан каква би могла да буде реакција Руске православне цркве (РПЦ) на Устав Цариградске патријаршије, који може да се протумачи и као преузимање Украјинске православне цркве под своју јурисдикцију, Шестаков каже да је она тренутно небитна, будући да је Синод РПЦ већ донео одлуку да не поштује никакве одлуке патријарха Вартоломеја.
И отац Виталиј Тарасјев истиче и да је таква одлука Цариграда неприхватљива за Руску православну цркву, будући да подразумева директно мешање у канонску територију и активности једне помесне цркве без њеног благослова.
Додаје и да се тако нешто већ дешавало у историји, као на пример што Руска православна црква и дан-данас има проблеме на територији Естоније, где и даље постоје две паралелне црквене структуре. „У историји православне цркве има различитих случајева и понашања“, закључује Тарасјев.
Подсетимо, због одлуке Константинопоља да започне процес давања аутокефалности неканонској цркви у Украјини, што су у РПЦ назвали расколом, Синод руске цркве је 15. октобра објавио да раскида општење са Константинопољском патријаршијом на читавој канонској територији РПЦ, укључујући Украјину и Белорусију.