Паралелно са најавама формирања Војске Косова, Приштина своје војне потенцијале уз помоћ савезника са Запада полако, али сигурно диже на ниво савремено опремљене војске.
У том контексту осванула је и вест да је брод са контејнером пуним најновијег наоружања за потребе опремања „војске Косова“ тренутно на путу преко Атлантика до луке Драч у Албанији, одакле ће опасни товар бити одвезен до база Косовских снага безбедности. Потреба за додатним наоружањем правда се евентуалним погоршањем безбедносне ситуације на северу.
Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, за Спутњик каже да довожење наоружања преко луке Драч за Косово није нова вест и да се то дешавало и раније. По његовим речима, оружане снаге Косова у садашњем саставу ни по чему нису претња за Србију у војном смислу, али су проблем за наше становништво на Косову, јер би у случају блокаде, административне линије према Србији уз сагласност Кфора и НАТО-а биле усмерене ка овим деловима. Међутим, он сматра да постоји и већа опасност, јер војска Косова, како тврди, нема само бројно стање од пет хиљада сталног састава, плус три хиљаде резервног, како се о томе говори.
„Проблем је у томе што таква ’војска‘ може да регрутује велико људство ако би дошло до оружаног конфликта. То значи да та бројка може да ’нарасте‘ и до 30.000 наоружаних Албанаца, јер они и сада као ветерани и Удружења ОВК имају могућност да одједном подигну велики део становништва које је под оружјем. Јер Албанци никада нису прекинули континуитет наоружавања, нарочито после одласка српске војске и полиције са Космета“, упозорава наш саговорник.
Он додаје да, официјелно гледано, Косово за сада располаже модерним наоружањем, углавном за пешадисјке јединице: од пиштоља, пушака, пушкомитраљеза, снајпера — малог и великог домета. Али, проблем је у томе што ће добити још, тврди наш саговоник.
„Имају и оклопна возила на којима су интегрисана средства за ватрену подршку, имају бацаче граната малог домета и преносна средства за противоклопну борбу, односно ручне ракетне бацаче за пртивоклопну борбу. Након оснивања војске, већ су одређене државе које ће им кроз донације уступити сложенија борбена средства и системе. То се пре свега односи на различите типове минобацача, хаубица, преносних противоклопних ракета малог и средњег домета — од три до пет хиљада метара. Добиће и противваздухопловне ракетне преносне системе, наравно западног порекла, за гађање нисколетећих хеликоптера, авиона, и слично. Тако би их оспособили управо за одбрану од једница војске Србије“, наглашава генерал-мајор Ковач.
Он истиче да то није све и да их савезници већ опремају средствима везе и информационим системима тактичког нивоа.
„Планирају да заједно са НАТО-ом преко донација добију и сложене борбене системе за противоклопну борбу за ватрену подршку снага на бојишту и противваздушну одбрану, преносне системе, средства комуникација. Већ имају специјално опремљене јединице са средствима за извиђање, ноћно откривање циљева, стрељачка средства са ласерским обележивачима циљева“, додаје наш саговорник.
Такође, поседују и транспортере на којима имају уграђене митраљезе, а чија је сврха да дају непосредну подршку и дејство пешадији. Имају и хамере као донацију Американаца, али и сва војна опрема је пореклом са Запада, док у обуци предњаче британски специјалци.
Подсећања ради, када је КБС основан, прве донације су стигле из земаља НАТО-а. Тада су САД донирале војне униформе, Немачка војна возила, а Словенија 30.000 евра. КБС функционише по НАТО стандардима.
