Како наводи агенција, једини који задовољно трљају руке су продавци пречишћивача ваздуха.
Према Светској здравственој организацији (СЗО), на списку десет најзагађенијих градова у Европи пет је на Балкану, а ради се о Тузли (БиХ), Пљевљима (Црна Гора) и Скопљу, Тетову и Битољу (Македонија), преноси Б 92.
СЗО упозорава да се тиме наноси велика штета привреди и људима. Према истраживању СЗО из 2016, процењује се да је 2010. загађење ваздуха било узрок смрти више од 37.000 људи на Западном Балкану, који броји 23 милиона становника. То је у односу на број становника шест пута више него у Француској, али отад нису предузете никакве мере за сузбијање атмосферског загађења, преноси „Аваз“.
Међу јако загађенима је и Сарајево, град који током зиме буде потпуно сакривен испод густог смога из којег једино извирује телевизијски репетитор на брду Хум. Сваким даном у Сарајеву саобраћа око 150.000 аутомобила, који су просечно стари 18 година. Загађењу доприноси и масовно грејање на угаљ и дрва, те се у Сарајеву у ваздух испушта дим из хиљада димњака.
У Сарајеву, граду са 340.000 становника, у којем је градски превоз у јадном стању, почетком децембра је измерена просечна присутност лебдећих честица у ваздуху у износу од 320уг/м³, а у неким је деловима града премашивала 400уг/м³.
УН је у документу из јануара 2018. навео да се у БиХ усед загађења ваздуха „сваке године изгуби 44.000 година живота“. Такође, цена која се плаћа због изгубљених дана на послу и школи, те здравствених и осталих трошкова, износи више од 21,5 посто БДП-а.
Проблем загађења ваздуха мучи и становнике главног македонског града.
„Пречишћивачи ваздуха се продају као да се деле слаткиши. Људи празне своје новчанике да би барем код куће могли удисати чисти ваздух“, казао је продавац у Скопљу.
Учитељица Весна Делевска тврди да је у Скопљу стање неиздрживо. Према њеним речима, никада није било тако много болесне деце која стално кашљу.
Македонски министар здравства је објавио да ће се за хроничне болеснике поделити 43.000 маски.
Српски градови нису су се нашли на неславној листи, али, према недавним подацима Агенције за заштиту животне средине, Ниш и Ваљево су два града са најзагађенијим ваздухом у Србији.
Просечна вредност суспендованих честица и тешких метала (олова, арсена, кадмијума и никла) износила је у понедељак у Ваљеву 184 микрограма по метру кубном ваздуха, а у Нишу 154 микрограма. Да би могло да се каже да је ваздух чист, просечна вредност суспендованих честица и тешких метала не би требало да прелази 50 микрограма по метру кубном.
Повишене вредности тог параметра измерене су и у Београду (80 микрограма), Новом Саду (71), Суботици (76), Смедереву (94) и Бору (59).
