Рустем Мустафа, командант терористичке ОВК за Подујевску област, познат и по ратном надимку „командант Реми“, биће међу првима који ће се појавити пред Специјaлним већeм у Хагу, основаним за злочине које је починио ОВК.
Његов адвокат је потврдио да ће се Мустафa 14. јанура појавити у Хагу, али на разговору, док приштинска „Коха“ његов одлазак смешта у контекст првооптуженог од стране овог суда.
С обзиром на то да је реч о некоме ко слови за ветерана ОВК, бившег команданта једне од албанских јединица из којих је касније и формирана ова терористичка организација, поставља се питање — ко од косовских Албанца треба да стрепи од његовог исказа у Хагу?
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, који је формирао Радну групу за прикупљање доказа и чињеница о злочинима ОВК над српским народом, каже да Мустафa пре свега треба да стрепи сам за себе, због онога што је чинио.
„Он је био командант оперативне зоне Лаб. Злочини који су се тамо догодили су по командној одговорности његови. Ту су свакако и Хашим Тачи, као нека врста политичког команданта ОВК, и Агим Чеку, као војни командант. И они савим сигурно сносе одговорност. Међутим, мислим да је Реми тужилаштву интересантан пре свега због великог броја илегалних затвора који су се налазили у његовој зони одговорности“, сматра Дрецун.
Он подсећа да постоје документи, које је и сам показивао, ОЕБС мисије која је обилазила те затворе, који су били у зони одговорности Мустафе. Дрецун указује и на документ који говори о томе да су у једном од тих затвора била двојица српских новинара.
„Мислим да је он њима дефинитивно због затвора ’интересантан‘, и да би зато могао да се нађе на оптужници“, уверен је Дрецун.
Мустафа је и 2008. године поменут у извештају немачке савезне обавештајне службе који је у децембру исте године објавио Викиликс и у којој је био назначен као особа која је контролисала регион Лаба, и као један од најутицајнијих команданта ОВК.
После распуштања ОВК, октобра 1999, и формирања Косовског заштитног корпуса КЗК под контролом међународних снага, Мустафа бива именован за команданта „петог одреда“ задуженог за област Лаб, а касније и команданта шесте области.
Он никада није завршио војне школе, а Агим Чеку га је именовао за генерала КЗК-а. Мустафа је пореклом из села Преполац код Подујева, а према подацима БИА, „терористичким активностима почео је да се бави 1989, у оквиру илегалне групе НПРК“. Он се 1998. прикључио штабу ОВК за подручје Лаб — тзв. 5. оперативна зона, где је прво био заменик, а потом и командант.
Јединице под његовом наредбом извршиле су више терористичких напада на припаднике војске и полиције, али најчешће на српске цивиле, а нападали су и албанске цивиле. На основу изјава чланова породица убијених Албанаца Агима Муслијуа, Аљуша Кастратија, Идриза Сварче, Дрите Воце, као и сведока ових убистава Енвера Секирача, Унмик је 11. августа 2002. ухапсио Рустема Мустафу.
Међународно веће Окружног суда у Приштини 2003. осуђује га на 17 година затвора. Врховни суд Косова је 2005. поништио пресуду и наложио ново суђење на којем је 2013. Мустафа осуђен на четири године затвора. Апелациони суд у Приштини потврдио је у новембру 2015. првостепену пресуду. Мустафа је био ухапшен и 2001. јер је, иако суспендован, на стадиону у Приштини виђен у униформи КЗК, али су за њега сведочили Бајрам Реџепи, Агим Чеку и Хашим Тачи.
Према подацима више полиција, Мустафа, осим што је као командант ОВК контролисао територију Лаба, формирао је и криминалну организацију која контролише ову област. Осим у нашој служби безбедности, он је у службама западних земља означен као један од главних организатора терористичких акција од почетка 2001. на КиМ, у Македонији и општинама на југу централне Србије — Бујановцу, Медвеђи и Прешеву.
У Лабу, који обухвата општине Гњилане, Витина и Качаник, делује клан Сума, усмерен на активности везане за кријумчарење дроге, пре свега. Мустафа и његова криминална организација, како се наводи у више извештаја, контролишу транспорт хероина и марихуане преко ове територије.
Он је успоставио блиске контакте са особама које контролишу транспорт дроге из Албаније и Турске преко КиМ ка Европи. Један од најгорих терористичких напада изведен је под његовом командом. Године 2001. у близини села Ливадице код Подујева, детонирана је бомба испод аутобуса „Ниш експреса“ и убила 11 путника српске националности.
За Мустафин тероризам се знало и у САД. Одлуком америчког председника Џорџа Буша од 29. јуна 2001. у Федералном регистру САД (књига 66, број 126), Мустафа доспева на листу људи који представљају „претњу миру на западу Балкана и међународним снагама у региону“.
Иначе, Специјални суд и Специјално тужилаштво су институције које су формиране законом усвојеним у Скупштини Косова 2015. године као резултат извештаја швајцарског сенатора Дика Мартија који је 2011. године прихваћен као документ Савета Европе.