„Намерно нећу говорити о свима, почев од личних санкција за оне који су учествовали у агресији против Украјине, али и за ограничавање потенцијала руских азовских лука, као и неке друге креативне санкције“, истакао је Климкин након заседања Савета Европе у Бриселу.
Према речима министра, поједини европски политичари подржали су предлог Кијева. Он је додао и да ова одлука захтева „детаљнију расправу“.
Касније је шефица европске дипломатије Федерика Могерини одбила да директно оцени Климкинову изјаву.
„Сам састанак… је политички гест са наше стране, то је начин да још једном потврдимо подршку Украјини и њеном суверенитету“, рекла је она, али није ни потврдила ни демантовала Климкинову изјаву о предлозима за нове санкције.
Извор у структурама ЕУ касније је истакао да се три од четири наведене тачке ионако већ реализују.
Инцидент у Керчком мореузу
Мали оклопни артиљеријски бродови „Никопољ“, „Бердјанск“ и тегљач „Јани Капу“ украјинске ратне морнарице задржала је гранична служба Русије за кршење државне границе Русије у луци Керч.
У недељу 25. новембра бродови су ушли у привремено затворене воде Русије и неколико сати изводили опасне маневре, игноришући захтеве руских бродова који су их пратили.
Приведена су 24 украјинска војника, укључујући два агента Службе безбедности Украјине, који су се, према речима прес-службе Федералне службе безбедности (ФСБ), налазили на бродовима и координисали провокације.
ФСБ је у децембру саопштила да је циљ провокације Украјине био Кримски мост.
После тога Кијев је оптужио Москву за агресију и увео ратно стање у десет области. Председник Русије Владимир Путин је инцидент у Керчком мореузу назвао раније планираном провокацијом, која је повезана са ниским рејтингом Петра Порошенка уочи председничких избора.
