„Од Сарајева до Версаја“ одредница је енциклопедијског издања „Илустровани водич кроз први светски рат“, српске верзије монографије британског издавача „Dorling Kindersley Limited“, које је допуњено посебним сегментом посвећеним Србији. Опремљен раскошним, монументалним фотографија, од које су неке премијерно приказане, „Водич“ приповеда причу о Великом рату на први поглед без предрасуда и пристрасности, уводећи као сведоке овог догађаја војсковође, стручњаке, владаре и учеснике са обе стране. Тако су се — на једном месту и равноправно — британски, француски, руски генерали нашли раме уз раме са немачким и аустроугарским, Кајзер Вилхелм са Николајом Другим Романовим, маршал Фош са војводом Мишићем…
Опремљена мапама, фотографијама, хронологијама, ова књига аутентичност црпе и из дневничких бележака и писама, са фронта, из болница, логора, ровова… које упућују лекари, војници, писци и песници, хроничари страшног четворогодишњег ратног сукоба. Њен најпостреснији део чине приче о малих обичним људима које је снашло историјско невреме, а најексклузивнији — део о Србији чији је аутор војни историчар потпуковник др Далибор Денда.
„То посебно поглавље о Србији смо, уз договор са британским издавачем, сами унели у књигу“, каже за Спутњикову „Орбиту културе“ Јелена Ћетковић из куће „Дата статус“.
„Као издавач размишљали смо на који начин да се укључимо у објављивање монографских публикација са историјским темама, будући да су историјске теме у Србији врло значајне и да нам је историја пуна разних полемика. Одлучили смо се за лиценцу издања ’Ди-Kеја‘, зато што су њихова издања, по садржају и визуелној опреми богата и намењена најширој читалачкој публици. Тешке теме су представљене на питак начин и свако, без обзира на знање, може догађај да стави у одређен контекст.
Рецензент књиге и аутор текста о Србији, потпуковник др Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања, поред редактуре текста, проверавао је податке и историјске чињенице које се налазе у изворној књизи. За „Орбиту“ открива да је један од његових задатака био прилагодити књигу најновијим сазнањима у светској историјографији.
„Често се дешава код западних аутора да су добро сконцентрисани на оне теме које су њима битне, које се тичу западног фронта, али зато занемаре Источни фронт, мање фронтове и догађаје из историје мањих народа“, објашњава Денда. „Кроз редакторски рад трудио сам се да оне иформације које су биле приказане на недовољно ваљан начин, доведем у праву меру, а да не нарушим дух текста и идеју самог издавача. Користили смо и истраживања савремених историчара, савремену литературу, да бисмо стварима дали праву меру и поставили их онако како је то уистину било“, напомиње др Денда.
Додатак „Србија“ има 24 стране и односи се на улогу и учешће Србије у Првом светском рату. Реч је о тексту за који је као грађа послужио аутентични материјал из Војног музеја.
„Иако се зове ’Први светски рат: велики илустровани водич од Сарајева до Версаја‘, почетак ове књиге сеже дубље у прошлост — бави се кризама које су довеле до рата и на прави начин успоставља узрочно-последичне везе између догађаја“, открива Денда и каже да је такав приступ важан у покушају да се одговори на кључна питања историје — шта се десило, како се десило и зашто се десило.
„Чини ми се да велики илустровани водич на најбољи начин одговара баш том приступу. Ми смо кроз рад на књизи успели да на неки начин доведемо у питање догађаје и тумачења која су ушла већ у националну културу и постала национални мит, како је, на пример, повлачење преко Албаније, где се верује да је цела војска прешла преко Албаније, иако историјске чињенице неумољиво указују на то да се две трећине војске, на самом почетку, повлаче преко Црне Горе и да су кључни моменти страдања, баш тог највећег дела војске, они када се српска војска нашла на великом маршу од северне до јужне Албаније, где су људи гладни, изнемогли, без снабдевања, прешли 250 км. Баш у том периоду у настаје она чувена максима: Ко не знаде шта су муке тешке, нека пређе Албанију пешке“, подсећа потпуковник Денда.
У „Водичу“ је Велики рат сагледан из перспективе француских, британских, руских, али и немачких генерала… Из визуре победника, али и оних који су поражени.
О тифусу који хара Србијом и односи животе једнако као фронт, сведочи и Џон Рид. Део из његовог дневника, настао у нишкој болници за време епидемије тифуса, један је од најпотреснијих описа које читамо у делу посвећеном Србији.
„Кроз причу о тифусу, која је испричана на начин како се то чини у историографији, дали смо основне обрисе, али оно што је најзначајније свакако јесу сведочанства о самој епидемији. Нека од тих сведочанстава говоре о размерама епидемије међу цивилним становништвом, друга, опет, о страдању аустроугарских ратних заробљеника у нишкој тифусарској болници, међу којима је такође епидемија узела велики данак и трећа — о страдању српских ратних заробљеника“, објашњава др Денда, посебно истичући она из логора Маутхаузен у Аустроугарској.
„Аустроугарска је за један логор од 14.000 српских ратних заробљеника одвојила само једног лекара и једног лекарског помоћника, што је довело до великог страдања: од 14.000 крај епидемије дочекало је свега 2.000 људи.
Да ли је, на концу, ова књига, виђена очима британских стручњака за историју по мишљењу наших саговорника објективна, будући да су на страницама оригинала доминантни догађаји са западног фронта, само две посебне стране одвојене за Србију (колико и за потапање брода „Лузитанија“), као и да међу посебно обрађеним биткама нема церске ни колубарске.
„Књига је генерално прозападно оријентисана, намењена је западној публици. У читавом рату српско ратиште је, ипак, споредно ратиште, али на том споредном ратишту, показало се да је војска једне мале државе била у стању да извојује прву савезничку победу која се није могла занемарити ни код аутора овога издања и која је нашла своје место у поглављу у аустроугарским неуспесима 1914. године, али и Колубарску битку, као победу већих размера, која је Србији донела преко 70.000 аустроугарских ратних заробљеника и један прилично миран период у односу на остала ратишта. Српски фронт се по величини жртава и величини окршаја, не може мерити са догађајима на Западном фронту, где се ипак сучељавају милионске армије, али ако узмемо однос снага, ако узмемо проценат ангажованог људства и победе које су остварене, српски фронт показује генијалност српског командовања и тријумф српске војне организације. Ту се показала прича о борби Давида и Голијата, где је српски Давид поново показао да може да се носи са аустријским Голијатом, каже Денда.
Поглавље које, са ауторским додатком о Србији, затвара ову раскошно опремљену књигу зове се „Последице“, а тиче се времена мира који је последица компромиса између сила. Војни историчар Денда сматра да су ове „последице“ и данас опомињуће.
„То можемо да пренесемо и у време садашње. Ако ви једнаке услове не дате свим странама у једном сукобу, ако једна правила важе за једне, а друга за друге, ту свакако постоји, ако не одмах, онда у неком дугорочног смислу, простор за идеје реванша. Да ли ће до њих доћи, зависи од објективних и субјективних фактора, али да је то лош начин решавања проблема и лош начин руковођења светском политиком, дефинитивно се показало и на примеру Првог и на примеру Другог светског рата.“
