Меркелова је изразила забринутост због потеза Русије и додала да Немачка не прихвата фактичке претензије на Азовско море.
Са своје стране, стални представник Русије у Европској унији Владимир Чижов напоменуо је да су Сједињене Америчке Државе искористиле овај инцидент како би повећале санкциони притисак на Москву од стране Европске уније, али им то није успело.
Раније је специјални представник америчког Стеј департмента за Украјину Курт Волкер изјавио да европске земље и Вашингтон морају да размисле о увођењу додатних санкција против Русије после инцидента са украјинским ратним бродовима на Црном мору.
Провокација у Керчком мореузу
Према саопштењу Федералне службе безбедности Русије (ФСБ) у недељу 25. новембра бродови украјинске морнарице „Бердјанск“, „Никопољ“ и „Јани Капу“ су, нарушавајући Чланове 19 и 21 Конвенције УН о морском праву, пресекли државну границу Русије. Бродови су ушли у привремено затворене воде Русије и неколико сати изводили опасне маневре, не одговарајући на захтеве руских бродова који су их пратили. Сва три брода су задржана и касније превезена до луке у Керчу. Приведена су 24 украјинска војника, укључујући два агента Службе безбедности Украјине, који су се, према речима прес-службе Федералне службе безбедности (ФСБ), налазили на бродовима и координисали провокације.
Кијев је ово сматрао чином агресије и прогласио ратно стање у неким областима Украјине.
Москва је инцидент назвала провокацијом украјинског председника Петра Порошенка уочи избора.
Продужавање антируских санкција
Европска унија је повезала питање продужавања ограничења против Русије са реализацијом Минских споразума. Сваких шест месеци ЕУ слуша извештај Француске и Немачке пре доношења политичке одлуке о продужењу санкција на још шест месеци.
Почетком јула економске рестрикције против Русије продужене су до 31. јануара 2019. године.
