Нова резолуција из Представничког дома стигла је само неколико дана након изјаве помоћника америчког државног секретара за енергетске ресурсе Франсиса Фенона, да САД сматрају пројекат гасовода претњом по европску безбедност и с тим у вези позивају све стране да се повуку из њега.
Како се наводи у образложењу америчких конгресмена, „Северни ток 2“ представља искључиво политички инструмент за вршење притиска на Европу, а не комерцијални пројекат, како се тај гасовод представља јавности.
Будући да постоји читав низ земаља Европске уније које тај пројекат подржавају, а ту је пре свих Немачка, поставља се питање каквим то механизмима Европска унија располаже како би се изборила са ограничавајућим мерама којима Америка прети.
Аналитичар Фонда за националну енергетску безбедност Игор Јушков тврди да Европа успешно одолева америчким мерама већ неко време, те је подсетио на ситуацију из августа 2017. године, када је усвајан сличан закон о санкцијама, те се тада говорило да ће бити уведена забрана било којег вида финансирања, односно кредитирања новог гасовода из Русије у Европу.
„Међутим, Европљани су активно лобирали за своје интересе и на крају је завршна верзија документа гласила да амерички председник само ’има право да‘, уместо ’мора да‘. И до данас те санкције нису уведене захваљујући труду Европљана који тиме шаљу врло јасан сигнал Американцима, да ће увођење санкција по том питању суштински покварити међусобне односе“, објашњава Јушков.
Он такође тврди и да је један од разлога што је касно за увођење тих мера чињеница да се изградња гасовода већ реализује и то у три правца — у руским, немачким и финским водама.
„Једно је када се санкције уводе против самог гасовода и када се гурају клипови у точкове још у фази разматрања могућности изградње, а сасвим је друго када је новац већ издвојен, када се цеви већ постављају по морском дну“, истиче Јушков.
Према његовим речима, шанса да се забрани изградња тог гасовода већ је пропуштена, а једино што Американци још могу да покушају да ураде, јесте да утичу на Европљане да они сами уведу санкције на куповину гаса који буде текао тим цевима, иако је мала шанса да ће Европљани на то пристати.
Поред гасовода, Европа се нашла у још једном проблему због америчких санкција, а реч је о сарадњи са Ираном. Међутим, Јушков указује да је то још компликованије питање, јер без обзира на то што је ЕУ са једне стране усвојила закон о заштити европских компанија које раде у Ирану, ипак је већина европских компанија због америчких мера морала да напусти ту земљу.
Једино што је ЕУ сада смислила, ради заштите од санкција наметнутих Ирану, јесте прекид обрачуна у доларима, као и рад европских компанија преко посредника. Другим речима, некакве мање компаније ће куповати иранске енергенте и потом их препродавати на европском тржишту, а долар се неће користити у обрачунима и плаћањима, указује руски стручњак.
По питању нове резолуције Конгреса САД огласио се и Кремљ, а портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да у том документу не види ништа ново.
„Сличну ствар је већ саопштио и сам амерички председник, као и тамошњи спољнополитички ресор, али са тим се не слажемо, јер реч је о покушајима да се негативно утиче на чисто комерцијални пројекат који је у интересу Русије као извозника, и Европске уније као корисника“, поручио је Песков.
