Уз Израел, Швајцарску и Норвешку, Србија је четврта земља која није чланица ЕУ, а пуноправна је чланица те престижне научне организације. Србија је постала стална чланица, а да ни све чланице ЕУ нису приступиле ЦЕРН-у. Најближа сталном чланству је Словенија, која има статус придруженог члана, какав је претходно имала и Србија.
То чланство, како наводе из кабинета премијерке Србије Ане Брнабић, омогућава да студенти и професори из наше земље раде истраживања на светском нивоу у Србији, као и да наша привреда учествује у већем обиму у пројектима ЦЕРН-а.
Поред подизања квалитета научних истраживања, приступа најновијој научној опреми и технологијама и преношења искуства и знања, чланство у ЦЕРН-у утицаће на спречавање одласка образованих младих људи из Србије.
„Српска привреда имаће значајну корист од чланства, с обзиром на то да ће наше компаније моћи у већој мери да учествују на свим тендерима које расписује ЦЕРН и тако се равноправно такмиче са светски успешним компанијама“, наводе из кабинета премијерке.
Чланство Србије у ЦЕРН-у биће формално потврђено након што Скупштина Србије и Унеско, према установљеним процедурама, ратификују ту резолуцију. Званичан пријем Србије као сталног члана ЦЕРН-а биће уприличен свечаном церемонијом подизања српске заставе испред зграде ЦЕРН-а у Женеви, којој ће присуствовати највиши државни врх.
Као једна од република Југославије, Србија је била међу оснивачима те организације 1954. године, али ју је 1961. године напустила из економских разлога. Након више од пола века, у марту 2012. године Србија се вратила у ЦЕРН као придружени члан, који је на путу ка пуноправном чланству.
Резолуција Савета ЦЕРН из 2010. године предвиђа да свака држава која аплицира за чланство мора да прође кроз период придруженог чланства који може да траје минимум две, а максимум пет година.