Непуну годину дана било је довољно да договор Јапана и Европске уније о рађању највеће трговинске слободне зоне буде приведен реализацији. Пошто су споразум о слободној трговини ових дана ратификовала оба парламента, и у Токију и у Бриселу, више нема сметњи да он од 1. фебруара почне и да се примењује.
Јасно је да је посебан допринос оваквом убрзаном финишу и ратификацији споразума дала администрација америчког председника Доналда Трампа, која је разљутила традиционалне савезнике — ЕУ и Јапан.
Трамп је прво иступио из Транспацифичког партнерства, а потом почетком ове године почео са трговинским споровима увођењем тарифа и за робу америчким савезницима у ЕУ.
Најновијим споразумом Токија и Брисела, највећим који је ЕУ икада испреговарала, биће створена трговинска зона која ће покрити готово трећину светског БДП-а, тврди портпарол Европске комисије Маргаритис Шинас.
Њиме ће Европска унија, као највеће јединствено тржиште у свету, са 28 земаља и 500 милиона људи бити доступнија пре свега за јапанску ауто-индустрију, док ће тржиште треће привреде света заузврат укинути баријере на поједине пољопривредне производе из ЕУ. Тако ће ЕУ укинути десетопроцентне тарифе на увоз јапанских аутомобила и тропроцентну царину за већину ауто-делова, док ће Јапан укинути тридесетопроцентне тарифе на поједине млечне прерађевине из ЕУ и петнаестопроцентну тарифу на вина.
Токио ће, такође, ЕУ компанијама омогућити приступ јавним тендерима у Јапану, а најављено је и отварање сектора услуга, нарочито финансијских, телекомуникационих, е-трговине и транспорта.
Професорка Факултета политичких наука и директорка Института за азијске студије Драгана Митровић, подсећа да је одустајањем Американаца од Транспацифичког партнерства Јапан остао предводник преосталих 11 земаља које су накнадно кроз низ преговора успеле да закључе финални споразум.
„Јапан је схватио да отварањем појединих сегмената свога тржишта у крајњој линији може да добије, а има самопоуздање да улази у овакве споразуме, односно да ствара уговоре о слободној трговини, дајући тако допринос јачању слободног протока робе и услуга и подстицај опоравку светске привреде“, Митровићева за Спутњик.
Она указује да су осећају несигурности у светској трговини и привреди допринели ставови администрације америчког председника која је почела да преиспитује трговинске споразуме које има са Јапаном и са Јужном Корејом. Вашингтон је са Сеулом 10 година преговарао о закључењу споразума, да би Кореја морала поново да почне преговоре, напомиње саговорница Спутњика.
„Јапан је, такође, под притиском САД-а и Трампове администрације која сматра да је јапанско тржиште затворено за америчке аутомобиле иако је јасно да ту по среди није затвореност тржишта већ квалитет америчких аутомобила у поређењу са јапанским и неким европским. Али Јапан трпи притисак. Отуд његово настојање да закључивањем других уговора о слободној трговини, поготово са ЕУ, која је највеће јединствено уређено тржиште, отвори простор за своје извознике који су изузетно битан део јапанске привреде“, објашњава Митровићева.
Тиме, додала је она, објективно, даје подстицај глобалним слободним трговинским токовима, али и глобалној производњи, јер се тргује оним што се произведе.
„То је позитиван подстицај укупној светској привреди и њеном оправку“, оценила је професорка ФПН-а.
Приликом потписивања споразума ЕУ и Јапана, који је сада ратификован, аналитичари су оценили да он значи и оштро супротстављање америчком протекционизму оличеном у Трамповом слогану „Америка на првом месту“.
Интересантно је да су на то потписивање великог трговинског споразума, средином јула, председник Европског савета, Доналд Туск, и први човек Европске комисије, Жан Клод Јункер, у Токио стигли након разговора у Пекингу, где су позивали на глобалну трговинску сарадњу и упозоравали на опасност од трговинских ратова.
На питање, каква ће бити реакција Трампове администрације на његову ратификацију у Бриселу и Токију, може ли се очекивати њено попуштање или затезање, наша саговорница одговара:
„Не мислим да ће да изазове иједну од тих реакција. Ми смо видели на недавном самиту Г20 где је дошло до привременог замрзавања „трговинског рата“ са Кином када су Американци на три месеца суспендовали већ најављено увођење нових тарифа од 1. Јануара на кинеску робу“.
Амерички председник се, како каже, неће обазирати на друге договоре, јер се то њега не тиче.
„Трамп има своју мисију и визију како треба преуредити односе и он сматра да Америка као најважнији партнер сваком од других појединачних партнера има довољно моћи да утиче на њих да промене своје понашање. Некада је довољна само претња, некада примена санкција, некада политички притисци. Углавном, он је доста успешан у томе што се види по поновним преговорима о нафти, поновним преговорима са Јужном Корејом, земље Асеана су се већ унапред прилагодиле, јер су као мали навикли да се прилагођавају великим земљама у окружењу и Америци која им је битна. Тако да не мислим да ће то утицати на промену понашања САД, односно администрације председника Трампа“, закључила је саговорница Спутњика.
