Према документу, канонска Украјинска православна црква добила је рок од четири месеца да промени назив и да унесе одговарајуће измене у устав.
У тексту усвојеног документа наведено је и да ће ова одлука ступити на снагу након што је потпише председник Украјине Петро Порошенко. Представници УПЦ су се, међутим, већ обратили председнику са молбом да уложи вето на ту одлуку.
„Чини ми се да овај закон нема никакве везе са нашом црквом, јер јер се нигде не спомиње ни реч о управљању заграничним црквама. Нема разлога да наша црква промени име“, рекао је архиепископ.
Он је подсетио је се у црквеном уставу наводи да се њен руководећи центар налази у Кијеву, а да самом црквом управља Свети синод и архијерејски сабор, а томос о независности добила је још 1990. године.
„Брине ме што и председник и цела група политичара, под окриљем овог закона који је у потпуности популистички, данас прибегавају агресији против УПЦ и њених парохијана. У цивилизованој држави то је недопустиво“, истакао је архиепископ Климент.
Додао је и да су украјинске власти, укључујући и председника, тврдиле да немају намеру да се мешају у црквене послове, међутим, управо је Порошенко утицао на то да Цариградска патријаршија призна аутокефалност цркве у Украјини, што је означило почетак раскола.