Гледање преко визира грчких и турских војних пилота на небу изнад источног Медитерана за сада је прошло без последица, а знало је раније да их буде и са трагичним исходом. У априлу ове године, пилот грчког авиона је страдао пошто се срушио у море приликом пресретања турских авиона.
У најновијем инциденту, само у једном дану, регистровано је шест виртуелних борби турских и грчких војних авиона, пошто су турски авиони укупно 110 пута нарушили грчки ваздушни простор, пренели су грчки медији, позивајући се на информације Генералштаба Грчке. Забележено је и 16 повреда ваздушног простора Грчке од стране шпијунских авиона.
Грчки министар одбране Панос Каменос је из грчке војне базе на малом острву Лерос у Егејском мору упозорио Анкару на кршење територијалног интегритета Грчке и повреду ваздушног простора, истакавши да неће препустити ни сантиметар своје територије.
Наиме, Турска Грчкој признаје право на само шест миља територијалних вода, док Грчка, у складу са међународним споразумом, тврди да има право на 12 миља. Уз то, Грчка полаже право на 10 миља ваздушног простора око острва, док Турска признаје само шест миља и тврди да њени ловци лете међународним ваздушним простором. Атина сматра да Анкара покушава да наметне суверенитет над спорним острвима и доведе Грчку за преговарачки сто поводом тога.
Спољнополитички коментатор и врстан познавалац грчко-турских односа Војислав Лалић подсећа да су најновије провокације Турске у источном Егеју изазвале оштра реаговања Атине, а у Генералштабу Грчке су запретили да ће одлучно одговорити и ако буде потребно сравнити са земљом ненасељена острва уз обалу Мале Азије, где је два дана заредом дошло до „сударања“ на небу.
„Турски политичари, интересантно, за сад нису реаговали на оштра упозорења из Генералштаба Грчке. Није први пут да турски авиони нарушавају територијални интегритет Грчке. Ти инциденти су учестали од како је Атина недавно најавила да ће проширити своје територијалне воде са шест на 12 миља, што је у складу са међународним правом“, каже Лалић за Спутњик.
Он подсећа да су границе између две земље у Егеју успостављене уговором из Лозане, који је потписан 1923. године, али у Анкари у последње време све чешће тврде да их треба кориговати, поготово када је реч о малим острвима уз обале Мале Азије. Први већи инцидент због тих острва десио се 1996. године када су се две земље нашле на ивици рата, а најгоре је, како напомиње Лалић, спречено посредовањем НАТО-а и Америке.
„Посматрачи верују да ће и у овом случају реаговати Брисел и Вашингтон, јер су обе земље чланице НАТО-а и имају значајну стратешку улогу на југоисточном крилу Алијансе. Иначе, ово није једини проблем који оптерећује две земље које су историјски ривали. Као што је познато, преговори на Кипру су прекинути зато што је Турска одбила грчки захтев да са севера острва повуче 35.000 војника“, указује некадашњи дописник Танјуга из Атине и из Анкаре.
Није јасно када ће бити настављени прекинути преговори о Кипру, који је подељен 1974. године после турске војне интервенције, након које Анкара држи своју војску на северу тог острва.
Проблем су у последње време и избеглице. Лалић објашњава да у Турској тврде да Грчка враћа мигранте који имају право на добијање азила у Западној Европи, док у Грчкој оспоравају те оптужбе и кажу да Турска намерно пропушта илегалне избеглице, иако се уговором са ЕУ обавезала да их враћа у земље одакле су стигле.
Како је најављено, прелет турских авиона у грчком ваздушном простору највероватније ће бити и тема састанка Савета за спољну политику Грчке посвећеног кипарском питању и грчко-турским односима.
Ипак, према Лалићевој оцени, ту ће бити незаобилазна реч НАТО-а и Вашингтона.
На питање како треба тумачити став Вашингтона изнет током прошлонедељног стратешког дијалога САД и Грчке да он од Атине очекује да „игра позитивну улогу и представља мост у намерама које ће обезбедити равнотежу у региону“, саговорник Спутњика одговара да то треба посматрати у контексту најновијих релација на линији Америка-Турска.
„Вашингтон, очигледно, у последње време настоји да поправи односе са Турском који су поремећени последњих година. Као што се видело, Бела кућа, односно Пентагон, пре неколико дана је понудила Турској противракетни систем ’Патриот‘, што раније није хтела да уради. У том општем настојању Трампа да поправи озбиљно нарушене односе са некадашњим поузданим савезником, Бела кућа ће вероватно посредовати између Грчке и Турске, односно Кипра, где се у последње време повлаче потези који прете да затегну ситуацију у Источном Медитерану“, указује Лалић за Спутњик.
