Брисел није задовољан визном политиком Србије, иако је наша земља поново увела визе за грађане Ирана. У последњем извештају Европске комисије наводи се да визни режим Србије са 17 земаља није у складу са политиком ЕУ.
Незванично, дипломатским каналима, српским властима је саопштено да би то могло да доведе до укидања безвизног режима Србије и Европске уније, такозваног „белог Шенгена“.
Држављани 17 земаља, међу којима су Русија, Кина и Индија, са којима Србија има безвизни режим, у ЕУ могу да уђу једино ако имају визе.
Уз приближавање ЕУ, она захтева и усаглашавање те врсте регулативе, објашњава професор београдског Факултета политичких наука Драган Ђукановић.
„Мислим да, у овом тренутку, то не би требало да угрози права грађана Србије да могу да се крећу по ЕУ без виза. Не мислим да ће безвизни режим са трећим земљама бити кључна тема. Неће они сада на томе инсистирати. Имају они других тема, прво Косово, па после усаглашавање спољне политике, па тек онда визни режим“, каже Ђукановић.
Чињеница да имамо безвизне режиме са државама са којима ЕУ нема безвизне режиме, не угрожава наш безвизни режим са ЕУ, каже потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак.
Међутим, ако се безвизни режим злоупотребљава, као што је био случај са Ираном, када је неколико десетина хиљада људи преко Србије ушло у ЕУ, онда српски „бели Шенген“ може да буде угрожен, напомиње он.
Србија је дужна да до уласка у чланство усклади своју визну политику са визном политиком ЕУ. Неусклађеност може да се толерише до дана уласка. Као држава која се приближава Унији можемо да водимо, како Међак каже, релативно слободну визну политику, али морамо да пазимо да не угрожавамо ЕУ, као и да се наш безвизни режим са трећим земљама не злоупотребљава.
Након уласка у ЕУ, Србија мора да усклади своју визну политику са ЕУ, али Међак подсећа на примере Бугарске и Румуније који су Србији увеле визе тек у тренутку приступања Унији.
„Улазимо у ЕУ и хоћемо да уђемо у Шенген, самим тим морамо да у потпуности будемо усклађени са правилима и са листом земаља са којима ЕУ има безвизни режим. Сетите се како је било када су улазили Румуни и Бугари. Они до дана уласка у чланство нама нису уводили визе зато што би то ограничило прекограничну сарадњу. Али од момента уласка 1. јануара 2007, увели су нам визе, јер тада још нисмо били на ’белом Шенгену‘. То вам је најбољи показатељ како то изгледа у пракси“, објашњава Међак.
Бугарски и Румунски модел Међак види као примењив и на Србију у њеној политици безвизног режима са трећим земљама.
Да је Србија обавезана да своју визну политику усклади са политиком ЕУ, показују и документи који се односе на Поглавље 24 — правда, слобода, безбедност, у оквиру кога се налази визна политика.
Као циљ српског акционог плана за ово поглавље наводи се „усклађеност законског, административног и институционалног оквира са стандардима ЕУ и Шенгенским правним тековинама“, а сличне формулације стоје и у предлогу преговарачке позиције Србије за Поглавље 24, као и у Нацрту преговарачке позиције ЕУ за ово поглавље.
Према речима српског шефа дипломатије Ивице Дачића, услов за укидање безвизног режима између Србије и неке државе биће корелација између безвизног режима и броја азиланата и миграната из те државе.
Осим Русије, Индије и Кине, на списку „проблематичних“ земаља са којима Србија има безвизни режим су и Куба, Боливија, Бахреин, Белорусија, Катар, Јамајка, Казахстан, Кувајт, Монголија, Оман, Турска и Тунис, али и државе које не признају или су повукле признање независности Косова.
