На Калемегдану је отворена изложба „Србија–Русија, Југославија–СССР“ посвећена 180. годишњици успостављања дипломатских односа између Русије и Србије.
Изложбу су отворили амбасадор Русије Александар Чепурин, министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и директор Архива Југославије Милан Терзић.
Изложба посвећена 180. годишњици успостављања дипломатских односа Србије и Русије отворена је пре месец дана у Архиву Југославије, као заједнички пројекат овог архива и Архива Србије, објаснио је Терзић.
„Данашња изложба само је део тог изложеног материјала, који је рађен заједно са амбасадом Русије. Реч је о заиста важном датуму, јер то су два века односа који се протежу на 19. и 20. век. Ти су односи, у зависности од међународних околности, пролазили кроз различите мене, а можемо само претпоставити шта је за Србију и српски народ значила подршка велике Русије, која је колико је могла подржавала Србију и касније Југославију“, рекао је Терзић.
За амбасадора Чепурина отварање изложбе на Калемегдану представља симболички завршетак године у којој се обележава јубилеј успостављања српско-руских дипломатских односа. Заједнички задатак Србије и Русије јесте да јачају вековне братске односе између држава и народа, оценио је Чепурин. Историја нам нуди много лепих примера искреног српско-руског пријатељства, који треба да буду узор за нове генерације, рекао је он.
„Није то било лаких 180 година, али прошле су под истим знамењем, знамењем нашег пријатељства и братства. То су понекад била тешка времена, али преживели смо и преживећемо и даље. Јубилеј успостављања дипломатских односа између Србије и Русије почели смо да обележавамо посетом министра спољних послова Сергеја Лаврова. Од тада смо одржали читав низ догађаја. Оно главно што овде можемо да видимо, јесте да нам историја пружа више сјајних примера руско-српског пријатељства, а потврда тога биће предстојећа посета председника Владимира Путина у јануару“, рекао је Чепурин.
Министар Вукосављевић је подсетио на формалне и неформалне српско-руске односе од Светог Саве до данас. У мање формалном смислу, према његовим речима, изложба би могла да обухвати осам векова.
„Без обзира што историјска реалност приземљује многе наше идеализације, документи ове изложбе показују да је помоћ велике Русије била готово непрекидна, а свакако и без сумње пресудна у неким критичним тренуцима српске историје. Срби су на ту бригу могли да одговоре махом појединачним доприносима, од позног средњег века до епохе барока, када неке од наших људи виђамо на маркантним местима руских царских службеника. Српска држава у лику краља Александра била је у прилици да се нађе браћи у невољи, након великог руског расејања узрокованог грађанским ратом“, рекао је Вукосављевић и додао:
„И тада су Руси Србију доживљавали као другу отаџбину и својој другој отаџбини помогли су свим својим знањима и умећем. Посебно занимљив и опомињући део изложбе чини и приказ периода када Русија није била само Русија, него је била СССР, а када Србија није била Србија, него је уложила свој државни идентитет у промашени пројекат Југославије. Када су се и Русија и Србија вратиле себи, међусобни односи су почели да попримају пуну меру разумевања.“
И давнашње и скорашње искуство показују да када је Русији тешко, Србији је још теже и тог искуства би требало да будемо свесни. У томе може да помогне и ова изложба, закључио је министар културе и информисања.
Аутори изложбе су историчари Алексеј Тимофејев, Горан Милорадовић и Александар Животић. Посетиоци ће имати прилику да се упознају са архивским документима и фотографијама који датирају од 1838. године, од када су званично успостављени дипломатски односи између двеју земаља, до данашњих дана, а изложба на Калемегдану траје до 15. јануара.
