Међу гостима фестивала биће глумци Мет Дилон, Славко Штимац, Серђи Лопез, Адријано Тардиоло, редитељи Давид Оелхофен, Адилхан Јержанов и други.
За награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се филмови младих режисера из Швајцарске, Аустралије, Србије, Норвешке, Републике Српске, Пољске, Русије, Израела, Француске, Немачке, Ирана, Мексика, Шпаније, Македоније, Турске и са Филипина.
У жирију ће бити руска глумица Дијана Пожарскаја, издавач и писац српског порекла Слободан Деспот и француски режисер Танкред Рамон, а награду „Вилко Филач“ за најбољу фотографију доделиће француски директор фотографије Мишел Аматје.
Награда за будуће филмове биће уручена глумцима Славку Штимцу и Серђију Лопезу, те ће у оквиру „Ретроспективе великана“ бити приказани филмови у којима су они играли: „Вук самотњак“ Обрада Глушчевића, „Сјећаш ли се Доли Бел?“ Емира Кустурице и „Вестерн“ Мануела Поријера.
Део истог програма биће и филм „Драгстор каубој“ Гаса ван Санта, о којем ће говорити Мет Дилон, као и остварења „Свлачење“ Милоша Формана и „Двадесети век“ Бернарда Бертолучија.
На отварању фестивала биће приказан филм Емира Кустурице „Пепе, један узвишени живот“, документарац посвећен бившем уругвајском председнику Хозеу Мухики.
У „Савременим тенденцијама“ наћи ће се филм „Срећан као Лазаро“ Алиће Рорваће, добитнице награде за најбољи сценарио на фестивалу у Кану, а њега ће на радионици представити глумци Адријано Тардиоло, Серђи Лопез и Лука Чиковани, затим „Блиски непријатељи“ и „Нежна равнодушност света“, које ће представити редитељи Давид Оелхофен и Адилхан Јержанов.
Глумац Марчело Фонте представиће филм „Догмен“ редитеља Матеа Гаронеа, а филм Вима Вендерса „Папа Фрања: човек од речи“ продуцент Андреа Гамбета, док ће браћа Дамијано и Фабио Диноћенцо говорити о свом остварењу „Дечаци плачу“.
На програму ће бити и први дугометражни филм црногорског редитеља Ивана Салатића „Ти имаш ноћ“, филм редитељке Алине Скшешевске „Девојке у игри“, а у вечерњим часовима концерте ће одржати Оркестар народне музике браће Адвахов Валерију, састав „Каскавал & Кристи трактор“ из Молдавије, италијански музичар Виници Капосело, холандско-српски ансамбл „Јован Павловић и Марко Марковић брас бенд“, група „Кал“ из Србије и Биља Крстић и „Бистрик“.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је подсетио на велике филмске ствараоце, који су претходних година били гости „Кустендорфа“, што говори у прилог чињеници да је реч о једном од најзначајнијих културних догађаја.
„У јануару ми на велики, важан, достојанствен начин, са одјеком и у Европи и у целом свету, почињемо годину културе. ’Кустендорф‘ је тектонски догађај у области културе, значајан за регион, Европу, али и цео свет‘, рекао је Вукосављевић.
Он је констатовао да велика имена светског филма, нехоливудске оријентације, долазе и повећавају специфичну тежину српске културе и државе, а фестивал је значајан и зато што има директан утицај на младе људе.
„Кустендорф је велика радионица духа, креативности, естетике, великих узбуђења“, рекао је Вукосављевић, упоредивши „Кустендорф“ и његовог оснивача Емира Кустурицу са малом групом Гала која се храбро бори против злих Римљана, алудирајући на борбу против филмске индустрије којом доминирају холивудска естетика и тежња ка комерцијализацији.
Кустурица је рекао да слоган овогодишњег фестивала „Савршених дванаест“ указује на високи квалитет радионица и сусрета који се дешавају у Дрвенграду, подсетивши да само у том амбијенту сто до стола седе најуспешнији филмски ствараоци и они који томе теже.
„Кинематографија све више постаје тржишни домет који елиминише снагу аутора, а ми покушавамо да остваримо простор у којем ће млади аутори, загледани у будућност, схватити да не мора све да буде урађено како говори мејнстрим, него да постоје слободно уверење и посебна перцепција времена и простора“, истакао је Кустурица.
Он је нагласио да је снимање филма „драње коже“.
„У једном тренутку свог живота сам схватио да је жртва, коју сам давао филму, била преко сваке мере изражена. Филм захтева велики напор, много сумњи и чуда да сам онда кренуо са музиком, па сам одлучио да се вратим филму кроз фестивале“, рекао је Кустурица.
Он је констатовао да добар филм не може да буде пригодна творевина, већ да мора да произилази из доброг расположења и за то имамо потврду у свим таласима током историје кинематографије.
„Сада живимо у времену када тих таласа нема. Постоји само општост у којој понеко извири из те воде, али мислим да треба поверовати да ће неко направити поново неки талас европског филма, а ми смо ту да помогнемо у томе“, рекао је Кустурица.
Он је нагласио и да су фестивали сигурна кућа филмова и да ће опстати и када „Нетфликс“ преузме све.
