„Наш лек представља комплекс наночестица и кратких молекула ДНК. Наночестице помажу молекулима ДНК да продру у ћелије, где се везују за РНК и спречавају формирање протеина. Због тога се не повећава ни број рецептора на ћелијама ни притисак“, изјавила је Асја Левина са Новосибирског државног универзитета.
Према подацима Светске здравствене организације, болести срца и крвних судова, укључујући и срчане ударе, мождане ударе и хроничне срчане поремећаје, и даље су главни узрок смрти на глобалном нивоу. Сваке године од њих умре око 17 милиона људи, а већину проблема узрокује хипертензија, константно висок крвни притисак.
Пре неколико година, Левина и њене колеге открили су нови метод борбе против ове болести. Његова основа су такозвани олигонуклеотиди, кратки ДНК ланци који се састоје од 10-20 „слова“-нуклеотида. Ови ланци могу значајно да промене рад гена човека или животиња повећањем или смањењем њихове активности. Ово својство олигонуклеотида подстакло је руске биологе на идеју да би могли да се искористе за борбу против хипертензије, мењајући рад гена који контролишу ширење и сужавање зидова крвних судова.
Пре годину дана Левина и њен тим успешно су тестирали рад ове методе тако што су створили генску терапију која је потиснула активност једног од гена, АСЕ1, који је повезан са сужавањем крвних судова. Успешно спроведени експерименти су навели научнике да размисле о стварању замене за такозване бета-блокаторе.
Данас се бета-блокатори често користе као главни лек за хипертензију. Они чине крвне судове мање осетљивим на сигнале због којих се они сужавају, а срце куца брже. Упркос на све њихове предности, бета-блокатори имају много нуспојава. Они нарушавају рад бубрега, узрокују проблеме са спавањем и узрокују поремећаје глукозе у метаболизму.
Руски биолози сматрају да се већина ових проблема може избећи тако што се блокирају ланци гена који су одговорни за састављање протеина у ћелијама срца и крвних судова. Научници су створили кратке молекуле ДНК, које блокирају „читање“ гена Adrb1, који је одговоран за састављање бета рецептора. Увели су их у шупље наночестице направљене од силицијума, које су способне да продру унутар ћелија људи и других сисара.
Научници су тестирали лек на неколико пацова, који су били склони веома тешким облицима хипертензије у стресној ситуацији. Како су показали експерименти, мале дозе наночестица смањивале су притисак за око 10-12 милиметара на стубу живе, с тим што је једна доза била довољна за целу недељу.
Како истичу истраживачи, животиње нису имале никакве опасне нуспојаве које се јављају приликом узимања већих доза бета-блокатора. Левина и њене колеге се надају да ће ово помоћи да њихов лек брзо прође клиничка испитивања и да уђе у медицинску праксу.