У новогодишњем интервјуу за Спутњик прецизира да ће бити парафиран раније већ постигнут административни споразум, који ће омогућити сабирање радног стажа из двеју држава.
— Битно је да имамо споразуме о социјалној сигурности или заштити са различитим земљама. Наша жеља је да заштитимо наше људе. Наравно, ми њих не можемо да обавежемо. Већина одлази на рад у иностранство тако што сами налазе себи аранжман, али оно што је битно, јесте да ми њима обезбедимо да, уколико желе, држава брине о њима. Једини начин да можемо да гарантујемо њихова права, јесте да то раде преко Националне службе или преко лиценцираних агенција. Уколико оду на тај начин, они потписују уговор у Србији. То што потпишу овде, овде се заводи и ми то онда гарантујемо да ће тамо бити спроведено. У тим случајевима ми можемо да се боримо уколико дође до било какве злоупотребе у иностранству. А има доста случајева злоупотребе као у Словачкој, али оне су се дешавале углавном зато што су људи одлазили сами или преко неких агенција које нису овде лиценциране.
Који ће још споразуми из надлежности Вашег министарства бити потписани са Русијом приликом посете руског председника?
— У плану је и потписивање споразума о сарадњи у социјалној заштити, док се трећи споразум тиче сарадње у области заштите и безбедности на раду. Тај споразум је начелно већ договорен током моје посете Москви. Четврти споразум предвиђа сарадњу у реновирању Гробља ослободилаца Београда, које треба да има један потпуно другачији изглед. Грађани Србије ће бити поносни на то како ће изгледати тај меморијал. Он би требало да буде потпуно реконструисан, да буде осветљен, затворен, да буде примерено осветљен — моћи ће да мења боју по потреби у црвену, пошто се ради о црвеноармејцима који су дали живот за ослобођење наше земље, а из ваздуха ће бити у бојама српске заставе, која је у другом правцу руска. Планирали смо за то средства у буџету за 2019. годину, а волео бих да то буде готово за Видовдан.
Немачка је ових дана усвојила закон који ће широм отворити врата за стручне кадрове из овог региона. Спрема се радна група која ће се бавити подстицајима за останак младих стручњака у Србији. Које ћете мере предложити тој радној групи?
— Није само Немачка, него и све развијене земље вапе за квалитетном радном снагом. А ми морамо да будемо благовремени у реакцијама и намерама да задржимо не само младе, него генерално све наше грађане да остану у Србији. С друге стране, да вратимо људе који су отишли. Верујемо да то можемо, зато што показујемо знаке опоравка и наша привреда иде у стални плус из године у годину. Само је потребно да у неким аспектима радимо правовремено, како нормативно, тако и медијски и да покажемо да ми јесмо земља која је интересантна за живот, а да са друге стране можемо и да растеретимо све оне који живе овде у Србији. Мислим да можемо да успемо у томе. Идеја министарства јесте управо да искористи памет наших људи, да искористи експерте који постоје у разним институцијама — и САНУ и Економски факултет и ректорат и из наших покрајина и Војводине и са Косова и Метохије.
Које институције ће бити заступљене у тој радној групи, поред Вашег министарства?
— Кад су у питању министарства, то су министарства финансије, привреде, просвета и рада. Министарство финансија узимамо зато што у свему имамо финансијске ефекте. Привреда, јер је реч о привредном окружењу, условима рада. Просвета, јер се то тиче образовања људи, преквалификација, будућих генерација које треба да да буду квалификоване. И Министарство рада као ресорно министарство које то предлаже.
Када очекујете прве предлоге радне групе?
— До краја ове године на адресу свих ових институција ће стићи кратко образложење шта је идеја и задатак те радне групе — значи, израда стратегије и акционог плана, као и ниво класификације и образовања експерата. Очекујемо да предлог дође до 14. јануара, а одмах после тога обавићемо прелиминарни састанак и договорити се ко ће руководити, у ком временском интервалу ће се састајати и шта је њихов задатак. Известићемо и владу да видимо да ли и она има неки инпут за тај тим.
Планира се нови Закон о раду. Зашто је он потребан и да ли страхујете да би, уколико буде незадовољних, могло да се деси нешто слично протестима у Француској, изазваним незадовољством изменама тамошњег Закона о раду?
— Не страхујем уопште због односа који имамо као Влада са партнерима и са Унијом послодаваца с једне стране, и са синдикатима с друге стране. Социјални дијалог је у овој влади добио потпуно другачију димензију. Ми смо последњих годину дана имали 11 седница Социјално-економског савета. Почели смо са пројектом организовања, односно успостављања локалних социјално-економских савета, јер желимо да тај дијалог буде свугде присутан. Моја пракса, а ево видим и пракса министра финансија јесте да будемо присутни на свакој седници и дијалог постоји. Он и ја смо става да сви закони који се тичу и радника и послодаваца обавезно прођу Социјално-економски савет. Желим да дијалогом дођемо до решења.
Када се очекује Закон о раду?
— У плану је да он 2020. уђе у скупштинску процедуру. Оно што ја могу да обећам, то је да сигурно неће бити тако да једна страна, министарство узме и напише тај закон. Сешћемо сви заједно и кренућемо од тога да прво видимо као радна група Социјално-економског савета шта то треба да мењамо и да ту направимо консензус. Онда идемо у јавну расправу. Нама је интерес да наша земља напредује и то је један од услова.
Радници се често жале на фаворизовање страних инвеститора, на то да се они понашају по систему узми или остави, ако хоћеш — хоћеш, ако нећеш — има ко хоће. Шта Ваше министарство предузима да се заштите радници који раде у страним компанијама?
— Не постоје привилеговани људи. Инспекција рада је добила инструкције да ради у складу са законом, али да буде брутална, ако било где постоји било какво кршење радничких права или дискриминација. То је врло експлицитно речено. Кажем грађанима да пријаве шта год се тиче инспекције рада. Уколико кажете име и презиме, инспекција рада је дужна да вам поднесе извештај. Као министар на дневном сам нивоу у контакту са главним инспектором и на колегијуму једном недељно извештава ме о свим догађајима који се пријаве. Последњи у низу случаја је једна италијанска компанија у Шапцу, где је нађено много мањкавости по пријави и биће санкционисани.
Нећете гледати кроз прсте ни када страни послодавац годинама, као у „Гоши“, не уплаћује ни плате, ни осигурање?
— То је ствар прошлости. Разговарао сам са министром финансија и желимо да с једне стране олакшамо привреди, а са друге стране да будемо прецизнији и са већом могућношћу контроле. Верујем да ћемо са Министарством финансија то постићи неким наредним мерама.
Хоћете ли тако строго контролисати и рад на црно?
— Рад на црно контролишемо врло ригорозно. У 2018. години смо до 1. децембра имали око 64.000 надзора. То је 38 одсто више него у истом периоду претходне године. Радимо доста на медијској кампањи, да кажемо и покажемо радницима и послодавцима који раде у складу са законом, да пратимо, да рушимо нелојалну конкуренцију, да радницима шаљемо поруку да смо на њиховој страни. Поседујем снимке где инспекција оде на градилиште и видимо да радници беже. Не треба да беже. Ми смо дошли због њих, да заштитимо њихова права. Радници су у 90 одсто случајева после инспекције добили посао за стално. Ја желим да их осоколим у томе да пријављују рад на црно. Следећа година је година заштите и безбедности на раду. То је порука свима да морају да се придржавају тога или ће бити ригорозно кажњени. Са Министарством финансија ћемо пробати да искоренимо онај додатак који се даје на руке, а видећете како.
То ће бити кључни акценти Вашег рада у 2019. години?
— Можда највећи акценат јесте израда социјалних карата. Предвиђено је да се раде у три фазе. Прва фаза је тренутно у току и завршава се у мају потпуном имплементацијом хардверског система и пребацивањем наше базе у тај систем. То ће бити у државном дата центру. У међувремену, по тој динамици, битно је да до краја тога буде усвојена у Скупштини измена и допуна Закона о социјалној заштити, који пружа могућност доношења закона о социјалним картама, да бисмо након тога у мају кренули у другу фазу, да увучемо друге базе података у ту базу. Затим 2020. године идемо са тендером да користимо искуства Данске и алате за укрштање података, како бисмо имали потпуну слику социјалних карата наших грађана. Циљ је да наши грађани на транспарентан начин знају како је шта распоређено и да знамо да нисмо негде погрешили и дали некоме ко има. Такве ствари више неће моћи да се дешавају. Нама није идеја да уштедимо на социјали, него да то што имамо, распоредимо најправедније.
