Од избора на различитим тачкама планете, неочекиваних успона и падова политичких елита, преко спортских дешавања, мировних конференција и процеса, до догађаја који су доводили до колизије великих сила, нарушавали мировне процесе и изазивали буру у светској јавности, фреквенција дешавања била је толика да су медији често имали дилему која од њих да ставе на насловну страну.
Спутњик издваја оне по којима ћемо сасвим сигурно памтити 2018. годину.
Олимпијада и историјски сусрет Трампа и Кима
Вишемесечна оштра реторика на релацији САД–Северна Кореја, која је претила да се претвори у отворени нуклеарни сукоб, као и тензије које су на Корејском полуострву доведене на ивицу усијања, релаксиране су Зимским олимпијским играма у Пјонгчангу, одржаним од 9. до 25. фебруара 2018. године.
Заједнички наступ олимпијаца Северне и Јужне Кореје на овим играма био је увод у приближавање двеју Кореја и први сусрет њихових лидера у овој деценији у априлу, а снажна дипломатска активност, пре свега у троуглу Сеул–Пјонгјанг–Вашингтон, резултирала је историјским сусретом америчког председника Доналда Трампа и севернокорејског лидера Ким Џонг Уна 12. јуна у Сингапуру.
Први састанак једног актуелног америчког председника и једног севернокорејског вође још од краја Корејског рата 1950–1953, резултирао је потписивањем споразума о денуклеаризацији Северне Кореје.
Случај „Скрипаљ“
Март је обележила афера „Скрипаљ“, када су у британском Солсберију отровани бивши пуковник Државне обавештајне управе Русије Сергеј Скрипаљ и његова кћерка Јулија.
Велика Британија је, пре било какве истраге или конкретних доказа, оптужила Русију да је умешана у овај напад, у којем је наводно употребљена отровна супстанца А-231.
Иако Русија ове оптужбе категорички негира, званични Лондон је уз помоћ САД, по принципу „кадија те тужи, кадија ти суди“, покренуо хајку на Руску Федерацију. Руске дипломате протеране су из Велике Британије, САД и низа земаља ЕУ, а Москви су уведене санкције, упркос томе што није било доказа за тврдње за умешаност Кремља у случај „Скрипаљ“.
Занимљиво је да се све ово дешавало уочи председничких избора у Руској Федерацији.
Путин — избор за председника
На председничким изборима у Русији 18. марта Владимир Путин поново је изабран за председника са 76,69 одсто гласова.
„За више од хиљаду година своје историја Русија се више пута суочавала да смутним временима и потешкоћама и увек се подизала као птица феникс, досезала висине које други не би могли, које су се сматрале недостижним, а за нашу државу, напротив, били су нови подстицај, нова историјска граница за даљи јачи пробој напред“, рекао је Путин на инаугурацији у мају 2018. године.
Победа деснице у Италији
Прву половину године за нама обележила је и победа коалиције десног центра на парламентарним изборима у Италији. Нову италијанску владу у јуну су формирали Лига Матеа Салвинија и Покрета пет звезда, а министри су обећали програм у којем ће Италија бити на првом месту, што је забринуло ЕУ.
Да се нису шалили, показала су честа одбијања званичног Рима да прати политику Брисела, посебно када је реч о мигрантској политици и питањима буџета.
САД се повукле из нуклеарног споразума са Ираном
Амерички председник Доналд Трамп објавио је 8. маја 2018. да се САД повлаче се из нуклеарног споразума са Ираном, који су у јулу 2015. године, после дугих и тешких преговора, потписали Техеран и шест великих сила — Русија, САД, Кина, Велика Британија, Француска и Немачка.
Ову одлуку Трамп је објаснио рекавши да споразум са Ираном не може да спречи ту земљу да дође до нуклеарне бомбе, а његова одлука наишла је на осуду осталих потписница споразума, које су поручиле да остају привржене овом споразуму.
Убиство Џамала Хашогија
Свирепо убиство саудијског новинара и колумнисте „Вашингтон поста“, Џамала Хашогија у саудијском конзулату у Истанбулу 2. октобра ужаснуло је светску јавност. Турске власти су за овај чин оптужиле режим у Ријаду, а Сенат САД једногласно је усвојио резолуцију у којој је саудијски принц Мухамед бин Салман означен као особа одговорна за убиство саудијског новинара.
Међутим, упркос овој резолуцији и тврдњама Анкаре да су саудијске власти умешане у убиство и касапљење новинара, Саудијској Арабији до сада нису уведене никакве санкције, а амерички председник Трамп је више пута изјавио да је пустињска краљевина, без обзира на овај несрећни догађај, драгоцен партнер САД и да жели добре односе са Арабије.
Крај ере Ангеле Меркел
Немачка канцеларка Ангела Меркел објавила је у октобру да се неће поново кандидовати за председницу странке ЦДУ, нити за пети канцеларски мандат. Након што је позицију шефа Хришћанско-демократске уније суверено држала последњих 18 година суверено држала, Меркелова је преузела пуну одговорност за последње лоше резултате странке и најавила да ће функцију на коју је изабрана обављати до истека мандата 2021. године
„Жути прслуци“
Крај године обележили су жестоке антивладине демонстрације покрета познатог као „жути прслуци“ у Француској. Протести су почели због намета на гориво, али се временом, како су демонстрације одмицале, листа захтева „жутих прслука“ ширила.
Париз је у више наврата био поприште сукоба демонстраната и полиције у којима на стотине људи повређено, а на хиљаде протестаната ухапшено.
Бурни протести натерали су председника Емануела Макрона да изјави да је Француска у ванредним економским околностима и да пристане на неке уступке, а „грозница жутих прслука“ проширила се и на друге земље попут Белгије и Холандије.
Светско првенство у фудбалу
Русија је била домаћин Мундијала од 14. јуна до 15. јула, а утакмице су одигране на 12 стадиона у 11 градова, укључујући Москву, Санкт Петербург и Сочи.
Према подацима Међународне фудбалске федерације, Светско првенство у Русији гледало је рекордних 3,5 милијарди људи, а само финале у Москви Хрватска — Француска (1:4) уживо је путем телевизије или дигиталних платформи, пратило 1,12 милијарде људи.
Псеудоцрква у Украјини
У Храму Свете Софије у Кијеву у децембру је одржан такозвани „ујединитељски сабор“ на којем је формирана „јединствена помесна Украјинска православна црква“. Из Цариградске патријаршије је саопштено да ће Цариградски патријарх Вартоломеј уручити 6. јануара томос, односно признање о аутокефалности, поглавару „нове цркве“ у Украјини, „митрополиту“ Епифанију Думенку.
У формирању нове псеудоцркве активно је учествовао председник Украјине Петро Порошенко. Руска православна црква апеловала је на остале помесне православне цркве да не признају расколничку структуру у Кијеву, оцењујући да је то удар на целокупно православље.
