Према његовим речима, та признања не треба додељивати инфлаторно, јер јасно је да великих изнадпросечних вишедеценијских доприноса културе нема толико да сваке године може да буде 15 или 20 носилаца тог признања.
„Верујем да је три до пет националних признања годишње права мера колико једно друштво може да прихвати. Ту не мислим на финансијски део већ верујем да инфлаторност обезвређује неки смисао, па и доделу националних признања врхунским уметницима“, казао је Вукосављевић и додао да строжи критеријум за доделу националних признања подразумева и смањење броја добитника, објаснио је.
Министар је истакао да ће Нацрт медијске стратегије, који ће ускоро бити усвојен, регулисати емитовање садржаја у ријалити-програмима на телевизијама са националном фреквенцијом.
„Обавеза Министарства културе и информисања је стална борба против непримереног садржаја на телевизијама са националном фреквенцијом. Медијска стратегија је оруђе којим ћемо се додатно борити против тога“, наглашава Вукосављевић..
Коментаришући писмо Медијске коалиције премијерки Брнабић, у коме се каже да је ситуација у медијима сваким даном све лошија и да су поједини новинари све угроженији, позивајући се на случај Милана Јовановића, министар је рекао да, у том случају, није реч о цензури него о криминалу против кога ће се држава најоштрије борити, пренео је Танјуг.
Као највеће успехе у раду свог министарства Вукосављевић је издвојио отварање Народног музеја и Културног центра у Пекингу, а као највећи недостатак изостанак усвајања Стратегије културног развоја која ће, верује, бити усвојена ове године.
