Рамуш Харадинај је најавио да Косово овде године неће аплицирати за чланство ни у Интерполу ни у Унеску.
Да ли то значи да је Приштина схватила да нема тако јаку међународну подршку како је мислила, или је сигурна да ће ове године постати члан Уједињених нација, што би јој аутоматски олакшало чланство не само у овим двема организацијама, већ и шире?
Професор права др Душан Челић за Спутњик каже да и у једном и другом размишљању има логике, али како каже, он би овоме додао и трећу могућност.
„Условно речено, тај трећи пут чланства Косова могао би да иде преко Републике Албаније, уколико се настави процес интеграције територије Косова и Метохије у државно-правни систем Албаније. У том случају ова питања неће ни бити на дневном реду, пошто ће та територија бити део такозване Велике Албаније и по аутоматизму ће се засновати надлежност свих међународних организација, укључујући и Унеско и Интерпол, УН и Савет Европе“, каже др Челић.
Наш саговорник признаје да сва три сценарија помало пате од, како оцењује, недостатка реалности, посебно сценарио у коме се Косово нада да ће постизањем споразума са остатком Србије постати члан УН.
„Ипак ми се чини да овај трећи сценарио, по коме Косово нема већинску подршку у међународним организацијама, јесте прави разлог за овакву најави из Приштине“, процењује др Челић.
Косово већ неколико година покушава да постане чланица и једне и друге организације, а прошле године је издвојило огромне паре за лобирање како би постало чланица Интерпола. Влада Косова је издвојила 1,2 милиона евра Координационом телу за лобирање за чланство Косова у Интерполу. Иако се до последњег тренутка мислило да ће овога пута успети, испоставило се да од тога нема ништа. Односно, да ни парама нису могли да купе подршку неких држава. После фијаска, Косово је окривило Србију да га спречава да постане део међународних организација. Позива се на Бриселски споразум, у коме заиста пише да Србија неће спречавати Косово да постане део европских организација. Свесно пренебрегавају да ни Унеско ни Интерпол нису европске, већ светске организације.
Уз то, озбиљне западне државе су изнеле став да би пријем Косова у Интерпол довео до нове нестабилности у региону. Приштина је и 2017. године поднела захтев за пријем у Интерпол, али је премијер Рамуш Харадинај недељу дана пре Генералне скупштине у Кини повукао захтев због недостатка подршке. Према тада изнетој оцени ЕУ „Обзервера“, Косово је испуњавало све критеријуме за чланство, изузев политичких. После прошлогодишњег пријема Палестине, изгледало је да више нема аргумената ни за тврдњу да чланица Интерпола може да постане само земља чија је државност неспорна.
