Према спроведеним истраживањима, Србија је на дну листе европских земаља по конзумирању рибе, али потражња за том врстом хране расте у време поста. Највише се купује у рибарницама, али многи грађани рибу набављају и на пијаци.
С обзиром да се у риби могу наћи многе штетне материје, Спутњик је истраживао да ли је риба на нашем тржишту задовољавајућег квалитета.
Извршни директор Удружења риболоваца Србије Љубомир Пејчић тврди да је проблем у томе што не знамо какав је квалитет рибе јер је тржиште поприлично нерегулисано.
„Пре свега мислим на рибу из дивљине коју лове привредни рибари, али и рибокрадице. Ми немамо представу, од тих врста које се лове из дивљине, шта је, где и како уловљено. Проблем је што не постоји систем да ви кад купите рибу знате одакле је та риба, што са другим врстама меса није случај“, каже Пејчић за Спутњик.
С друге стране, секретар у Удружењу за сточарство у Привредној комори Србије Ненад Будимовић тврди да је свежа риба која се производи у Србији доброг квалитета.
„Риба која се производи у Србији у шаранским рибњацима је контролисана и квалитетна. Ми често у Комори кроз групацију за рибарство радимо са нашим произвођачима да се произведе квалитетан и здравствено безбедан производ. Следећа фаза је транспорт до малопродајних објеката, који су, као и производња, под контролом Ветеринарске инспекције Министарства пољопривреде“, истиче Будимовић.
Ветеринарска инспекција: Риба је под сталним надзором
Ветеринарска инспекција Министарства пољопривреде наводи да је риба из привредног риболова под њеним сталним надзором и да сва риба која потиче из одобрених објеката, који су под редовним надзором Ветеринарске инспекције, а која се пласира на тржишту Републике Србије, мора да одговара параметрима квалитета који су прописани Правилником о квалитету и другим захтевима за рибе.
Испитује се да ли риба садржи фармаколошке, хормонске и друге штетне материје, забрањене супстанце, тешке метале…
„У току 2018. године узето је 63 узорка рибе у току 46 службене контроле и том приликом није било неусаглашених резултата односно разлога за повлачење рибе као хране животињског порекла из промета“, наводи се у допису Министарства.
Ветеринарска инспекција Министарства пољопривреде тврди да су сва малопродајна места, укључујући и приватне рибарнице, и сви аласи (особе које се баве комерцијалним риболовом) под њеним надзором.
Са констатацијом да је степен контроле највећи у рибњацима слаже се и Љубомир Пејчић.
„Међутим, у нашим рибњацима 90 и више одсто производње одлази на шарана и калифорнијску пастрмку. Остале врсте које налазимо у продаји углавном су улов из дивљине. И то је управо проблем, не знамо квалитет те рибе, колико је и у којим је условима стајала, да ли је замрзавана, одмрзавана. Такође, у већим градским срединама имамо случајеве да се риба лови у близини канализационих испуста“, каже Пејчић.
Он додаје да се риба у рибарницама у највећој мери контролише, али да се одређени део продаје директно ресторанима, често без икакве провере.
„Продају људи по кућним адресама, поред пијаце, на гајбицама из кола, и ту је највећи проблем. У рибарницама се углавном продаје или риба из увоза или са рибњака, мада смо и у рибарницама налазили строго заштићене врсте које никако не би смеле да се нађу на тржишту и за које знамо да се не гаје нигде у рибњацима“, тврди Пејчић.
Како да будете сигурни да је риба доброг квалитета
Приликом куповине рибе обратите пажњу:
— да ли риба има бистре очи
— да ли су шкрге тамноцрвене и нису осушене
— да ли прсти на притисак пропадају кроз мишићно ткиво
— да ли риба непријатно мирише.
