Због јефтине радне снаге и знатно мањих трошкова производње, око 15 српских компанија дошло је на веома профитабилну идеју.
Претходно увезену квалитетну морску рибу прерађују и пласирају на тржишту западних земаља.
Од тог бизниса су током 2017. године остварили зараду од око 17,6 милиона долара!
„Прерадни капацитети раде пуном паром. Производе се високо квалитетне врсте производа: филети лососа, разни намази, паштете од туне и лососа, а извози се на захтевно европско тржиште, које је у могућности да плати такву врсту производа. То је веома сигуран посао“, каже у изјави за Спутњик секретар у Удружењу за сточарство у Привредној комори Србије Ненад Будимовић.
И Србија од тога има велике бенефите кроз запошљавање радне снаге, прилив од пореза, раст извозног потенцијала и већи прилив девиза.
За разлику од српске прерађивачке индустрије, која је у успону, производња слатководне рибе је у паду.
„Производња слатководне, шаранске врсте рибе у Србији је у паду јер је скупа, није довољно уређен сам процес производње и због тога нисмо конкурентни са ценом. Истовремено, ни земље ЕУ нису заинтересоване јер је потрошња слатководне рибе много мања него потрошња морске“, објашњава Будимовић.
Наше компаније које се баве узгојем шаранске врсте рибе углавном су заступљене на домаћем тржишту и њихов потенцијал се највише исказује у време поста и крсних слава. У Србији је, иначе, потрошња рибе око 2,5 килограма на годишњем нивоу, па се по том параметру налазимо на дну лествице.
„У производњи слатководне рибе постоји доста проблема. Пре свега, закуп државног земљишта могао би да буде реализован у много већем проценту. Постоји око 200 хиљада неискоришћених утрина које би могле да се претворе у рибњаке“, истиче Будимовић.
Он додаје да је за раст производње потребно уредити и цену воде, односно водних доприноса, како би наша производња била рентабилна и са вишим фазама прераде нашла место на захтевном тржишту ЕУ.
