Већи одзив грађана није обезбедило ни присуство готово читавог црногорског државног врха са многобројном свитом, па се данашњи догађаји на Цетињу најкраће и најбоље могу описати реченицом: „Пуно галаме, а нигдје никог“.
Свјестан да идеологија коју промовише званична Подгорица нема баш нарочито јако упориште у доступној историографији, црногорски премијер Душко Марковић је позвао историчаре да интензивније истражују период од прије једног вијека, оцијенивши да је „истина потребна данашњој Црној Гори како би превазишла подјеле“.
А колико актуелна политика црногорских власти доприноси превазилажењу дубоких црногорских подјела, најбоље од свега је показао дуго најављивани и у режимским медијима снажно подржани „комитски марш“, и истовремено мучна слика која је послата са тог догађаја са Цетиња.
Пријестоницом Црне Горе данас је, наиме, продефиловала колона од педесетак особа на чијем челу је био транспарент „Никад више 1918“, уз скандалозне покличе мржње упућене према српском народу у Црној Гори.
„Гдје се Крстов барјак вије, четницима мјесто није!“ — само је једна од скарадних порука коју су узвикивали присутни на том скупу, а који су тако демонстрирали најмање двије ствари:
Прво, елементарно непознавање историјских чињеница, јер Крсто Зрнов Поповић, као један од вођа Божићне побуне, осим што је био Србин, дакако никада није ратовао са неким имагинарним четницима, који се као озбиљнији покрет у Црној Гори јављају тек у периоду Другог свјетског рата, када је Крсто Зрнов већ био умировљен и помилован од стране краља Александра.
И друго, упорно се између термина српство и четништво покушава ставити знак једнакости, иако је то свјетлосним годинама далеко од истине, што само потврђује да је једини циљ овог скупа био распиривање братске мржње у Црној Гори.
Ипак, веома мали број присутних грађана и дебакл данашње прославе Божићног устанка на Цетињу и те како улива наду и показује да Црна Гора никако није изгубљена. На Цетињу је, нажалост, данас била постављена позорница за мржњу, али Црногорци су показали да су исувише пристојан народ да би у тако нечему учествовали.
