У специјалној репортажи Спутњика говорићемо одакле наркотици стижу у Бразил, а и у друге тачке света, као и како се понашају најозлоглашеније криминалне групе, ко су пирати на реци Солимојнс и какву улогу они имају у рату међу бандама.
„Краљеви“ трговине наркотицима у Бразилу
Најкрупнија криминална група Бразила „Прва екипа престонице“ (PCC) контролише најпрофитабилније руте којима се продају наркотици у земљи, од испорука марихуане из Парагваја, до продаје кокаина из Боливије. Требало би поменути да кључне фигуре ове организације раде на територији ових двеју држава, све више смањујући растојање између места производње и испоруке и тиме повећавајући приход у сваком успутном пункту.
У разговору са новинарима Спутњика локалне власти су признале да се води жестока борба за контролу путева у Амазонији, односно маршрута које иду дуж токова река Солимојнс и Жапура и да то изазива озбиљне бриге. Пре свега, то су страхови да ће бразилски нарко-трговци успети да превазиђу чак и Пабла Ескобара и да ће створити транснационални нарко-картел, који се већ незванично зове „Наркосур“ (алузија на панлатиноамеричку привредну организацију Меркосур).
„’Прва екипа престонице‘ и даље покушава да успостави монопол над трговином наркотицима унутар Бразила“, каже Марсио Сержио Кристино, тужилац савезне државе Сао Пауло. Кристино је од самог почетка учествовао у истрази која се тиче ове криминалне групе, формиране још 1993. године у дубини ове савезне државе и која се незаустављиво шири на север.
„Они то постижу путем пресецања испоруке наркотика из Перуа на најразличитије начине, укључујући слање својих агената на та кључна места. Какав је њихов циљ? Да опструишу испоруке и да на тај начин онемогуће ’доток ваздуха‘ другим групама, у том смислу и ’Црвеној екипи‘, која ординира по Рио де Жанеиру. И када све друге групе ослабе, ’Прва екипа престонице‘ ће добити још простора за себе и моћи ће да се бави продајом наркотика несметано“, објашњава он.
Продаја наркотика и криминал
Главни супарник „Првој престоничкој екипи“ у остваривању плана да успоставе контролу над целим светом јесте „Северна породица“ (FDN), криминална група која још увек држи под контролом велики део маршрута на северу државе.
Па ипак, по речима власти, „Прва престоничка екипа“ као да не жури да ступи у глобални рат за територије са другим картелом. Први кораци у том смеру су већ били учињени, а ради се о побуни у затвору Анизију Жобима, која је у јануару 2017. године однела 56 живота. Према полицијском извештају, трагедија се десила након што је дошло до сукоба PCС и FDN, које се надмећу за власт и у оквиру затвора.
Према подацима Секретеријата за послове опште безбедности савезне државе Амазонас, током првих 6 месеци текуће године у престоници Манаусу било је извршено чак 530 убистава. Према мишљењу локалног Тужилаштва, главни разлог за овако велики број жртава јесте управо сукоб између нарко-картела.
„У овом тренутку трговина наркотицима је (не)посредни разлог за све злочине који се дешавају у граду. Налазимо се на стратешки важном месту, одавде се лако може доћи до граница Перуа и Колумбије, до речних путева који омогућавају доставу ’сканка‘ и пасте коке, која се користи за добијање наркотика високог квалитета“, говори за Спутњик Пауло Мавиње, члан Истражног одељења полиције за борбу против наркотика.
Нарко-пирати
Осим овога, PCC се сматра једним од главних спонзора пиратства на водама реке Солимојнс, захваљујући сарадњи са другом криминалном групом из државе Сао Паоло, породицом Куари из клана FDC. Ово се све дешава на 363 километара од престонице државе Амазонас и они се баве врбовањем пирата.
Спутњик је био у „пиратској престоници“ и сазнао да је сарадња између PCC и FDC тек недавно почела. Главни представник PCC у граду постао је Жерлан Соуза Фереира, бегунац и локални ауторитет, који је преживео најмање два атентата.
Раније је имао два ортака из редова PCC — Рајмунда Араужа ди Соуза са надимком „Црни из Катара“ и Жозеа Жерсона Мота де Силву са надимком „Убица свиња“, који је сада у затвору у Манаусу.
По свему судећи, стратегија PCC се састоји у финансирању пиратства у централном делу руте трговине дрогом. У замену за „кров над главом“ у затвору, пирати су спремни да „услуже“ противнике поприличном дозом непријатности конкурентима PCC — FDN и Црвене екипе (CV), која се сматра главном екипом града Рио де Жанеира. CV је пак 2016. године покидао све везе са PCC, после убиства парагвајског нарко-барона Хорхеа Рафата Тоуманија, што је означило крај посредовању на боливијско-парагвајској граници за испоруке наркотика у Бразил и што је ојачало позиције PCC као главног газде дуж руте којом се извози парагвајска конопља и боливијски кокаин у Бразил, а одатле у Африку и у Европу.
У међувремену, ова лукава шема сарадње PCC и FDC довела је до скока криминалних активности у региону између извора и ушћа реке Солимојнс. Често се сукоби између пирата и нарко-дилера који плове реком у правцу Манауса, одвијају уз примену оружја великог калибра и завршавају се касапљењем или одсецањем главе противника усред шума Амазоније.
Штавише, у тим операцијама такође учествују бивши чланови FARC — Револуционарних оружаних снага Колумбије. Они су тешко наоружани, добро су обучени и одговорни су за обезбеђивање испорука, пре свега колумбијских наркотика у главни град савезне државе Амазонас.
Транснационални картел „Наркосур“
Још један глобални план PCC јесте ширење својих структура ван граница Бразила. Жилберто Апаресидо Сантос, по надимку „Укуриш“, сада је главни представник групе у преговорима са боливијским нарко-дилерима. По речима тужиоца државе Сао Пауло, Укуриш је у бегу. Кокаин који је произведен у Боливији, у бразилске јужне луке стиже преко Парагваја (одакле PCC увози конопљу) путем железнице.
РСС не жури да успостави контролу над свим путевима којима се обавља трговина наркотицима у Амазонији. Група заправо има другачији план, у зависности од динамике којом буду добијала нова искуства, ресурсе и „војнике“, она ће у будућности „узети под своје“ друге групе или ујединити се са њима, каже Марсио Сержио Кристино.
Осим тога, Тужилаштво зна да нарко-картели све више развијају своје везе са дилерима из Перуа и Колумбије, са циљем да у будућности контролишу апсолутно сву трговину у Амазонији. Ако власти државе не одреагују, последице могу бити катастрофалне, упозорава Кристино.
„Пред нама је нови изазов. До данас није било организације која је тежила да постане картел, то се тек недавно догодило. Зато мислим да је потребно у потпуности преформулисати облик супротстављања овом картелу на националном нивоу. Једна држава, једна институција није у стању да се супротстави картелу таквих размера, имајући у виду шта све таква организација може да уради и тежину такве врсте посла“, признаје он.
Покушаји PCC да измонополизирају трговину наркотицима у Бразилу и да напредују у другим државама Јужне Америке, све су кораци у смеру јачања „Наркосура“. То се чак није усудио да уради ни најпознатији колумбијски нарко-барон Пабло Ескобар. Па ипак, на пример раст криминалитета у вези са јачањем трговине наркотицима на територија Мексика током 2018. године, много је поразнији него онда у Колумбији.
„Ако се не будемо борили против организације, она ће расти, она ће почети да јача финансијски, а потом се томе неће моћи стати на пут. Наћи ћемо се у ситуацији када на човека тако јако утиче криминал, да друштво постаје талац организованог криминала. Зато морамо да решимо да ли ћемо уложити ресурсе и на себе преузети одговорност за озбиљну борбу против ове организације, да се после не бисмо нашли очи у очи са поробљеним друштвом и да не бисмо били немоћни пред оваквим изазовом. Зато се тежак избор мора направити сад одмах“, закључује саговорник Спутњика.
