Вартоломеј није изгубио примат у православном свету сада када је признао аутокефалност расколничкој „православној цркви Украјине“, већ онда када је тако нешто најавио, каже историчар Александар Раковић у емисији „На нишану Лазанског“.
Раковић се надао да цариградски патријарх неће до краја спровести одлуку зато што је знао до чега она може да доведе. А довела је, према његовим речима, до слома канонског поретка у православној цркви.
Што се тиче питања хоће ли остале православне цркве признати одлуку васељенског патријарха, Раковић каже да је већина неће признати, али да ће бити и оних који ће одлуку признати, као и неутралних.
Оно што је велико питање јесте хоће ли друге цркве признавати свете тајне које ће ПЦУ вршити — хоће ли признавати крштења и венчања?
СПЦ сигурно неће признати аутокефалну украјинску цркву, а односе наше цркве и Цариградске патријаршије Раковић оцењује као сложене и напомиње да су они веома комплексно питање.
„Српска православна црква игра улогу медитеранске и словенске цркве истовремено, јасно је да је она на страни канонског поретка, према којем су Руси у праву, али сигурно неће улазити у конфронтацију са Цариградском патријаршијом. Не знамо куда ће све ово да одведе. Ово је револуционарни корак“, каже Раковић.
Вартоломејев чин, према Раковићевим речима, последица је директног мешања Вашингтона, чиме је добијена гаранција за будућу сигурност Цариградске патријаршије у Истанбулу. Грка у највећем турском граду готово више и нема и Цариградска патријаршија последњи је остатак Византије, некадашњег грчког средњовековног царства, каже Раковић.
„Они се држе само зато што им Американци гарантују безбедност и Турке онемогућавају да направе неки корак, сличан онима из 1919. и 1974. године, од Малоазијског до Кипарског рата“, сматра Раковић.
Отворено је питање како ће се признање аутокефалности ПЦУ одразити на питање црквене имовине у Украјини. Врло лако може да дође до отимачине, каже Раковић.
„Врховна рада је донела закон да Украјинска православна црква Московске патријаршије мора да промени име. Она тако више не може да се зове, јер то име је сада резервисано за расколничку структуру коју је Цариград признао. Питање је како ће се УПЦ МП носити са њима. Ради се о врло проблематичним људима, о овима који су у Кијеву на власти. Видели смо током претходних година, за време рата у Донбасу и повратка Крима у окриље Русије да се ради о проблематичним типовима. То је неизвесна ситуација“, објашњава Раковић.
У зависности од региона, положај УПЦ МП ће се разликовати. Ситуација неће бити иста у Харкову, Дњепропетровску или Кијеву, додаје он. Најтеже ће бити у западним деловима Украјине, где су храмови УПЦ већ одузимани и додељивани расколницима.
У овом тренутку, већина верника у Украјини остаје верна канонској цркви, али у току је процес који врло лако, уз васпитање будућих генерација, може да доведе до тога да расколници преузму примат, оцењује Раковић.
С обзиром да је основана под америчким благословом, расколничка украјинска црква је кичма антируског пројекта у Украјини, објашњава наш саговорник. Москва стога, према његовим речима, мора да нађе начин да заштити своје становништво у Украјини, које ће бити угрожено.
После одлуке цариградског патријарха све је могуће, па чак и да се Бугарска православна црква (БПЦ) лати покровитељства над „македонском православном црквом“ (МПЦ), као што су то неки македонски јерарси захтевали прошле године, закључује Раковић.
