Премијер Јапана Шинзо Абе је ових дана посетио свој родни крај — град Нагато у префектури Јамагути. Абе је том приликом обишао гроб свог оца, човека који је, како је навео јапански премијер, радио на побољшању односа Москве и Токија. Шинтаро Абе, отац актуелног јапанског премијера, налазио се на челу Министарства иностраних послова Јапана од 1982. до 1986. године.
„Заклео сам се на гробу предака да ћу свакодневно напорно радити и испуњавати обавезе службе. Заклео сам се да ћу учинити све да дође до напретка у преговорима са Русијом о Курилима и да се на то питање стави тачка“, рекао је Абе новинарима.
Према његовим речима, ове године ће се десити „преломни моменат“ у седамдесетогодишњој историји територијалних несугласица две државе.
Коментаришући речи јапанског премијера, Валериј Кистанов, шеф центра за јапанска истраживања Руске академије наука, за Спутњик објашњава да су неки медији представили готово као сензацију изјавио јапанског премијера да се он наводно заклео да ће потписати мировни споразум и решити територијални проблем.
„Абе је на конференцији за медије, која је била одржана након што је посетио гроб оца, изјавио да ће уложити све напоре како би се наставили преговори о решавању територијалног спора. Дакле, он се није заклео да ће решити овај проблем, него да ће дати све од себе да се преговори наставе“, истиче руски стручњак.
Кистанов додаје да се јапански премијер у овом питању ослања на Путина, схватајући да у актуелним руским околностима само Путин може да учини одређене територијалне уступке, а да руски народ то прихвати разумно. Наш саговорник подсећа да су се Абе и Путин до сада срели 24 пута и истиче да само тако харизматични лидери могу да реше овај проблем.
Токио већ 70 година жели да поврати четири острва, заједно са Јужним Сахалином, територије коју је након Другог светског рата добио Совјетски Савез.
Рат између СССР-а и Јапана је завршен потписивањем такозване Московске декларације 1956. године, чиме је ратно стање укинуто, а успостављени су дипломатски и конзуларни односи и настављени мировни преговори.
У околностима тада актуелног Хладног рата, Никита Хрушчов желео је да преда Токију управу над два Курилска острва, како би потоњим мировним споразумом довео до тога да Јапан прихвати статус неутралне државе.Треба имати у виду да су годину дана пре тога, односно 1955. године, Швајцарска и Аустрија прогласиле неутралност.
Међутим, Токио је под притиском Вашингтона одбио да потпише мировни споразум. САД су тада претиле да ће, ако Јапан прихвати управу над два Курилска острва, Токију бити одузет архипелаг Руко са острвом Окинава, који се тада на основу члана 3 Мировног споразума из Сан Франциска налазио под управом САД.
Наш саговорник подсећа да је јапански премијер приликом сусрета са Путином у Сингапуру у новембру прошле године изјавио да ће основу преговора чинити управо одредбе поменуте декларације из 1956. године, у којој се каже да је СССР спреман да преда два острва, Шикотан и Хабомај, али тек после потписивања мировног споразума.
Вероватно, додаје Кистанов, из перспективе садашњих руских власти то и јесте нека врста циља, да се предају ова два острва, потпише мировни споразум и на овај проблем стави тачка. Али оно што се критичарима ове идеје не свиђа јесте чињеница да ово неће тако лако задовољити Јапан.
„Токио полази од тога да Јапану припадају сва четири острва која чине њихове северне територије и да јапански политичари морају учинити све да врате ова острва. Чак је и јапански парламент усвојио документ у којем се утврђује да су сва четири острва древне јапанске територије. Ако је парламент усвојио овакав документ, како се онда може очекивати да ће се Абе задовољити са само два острва“, пита се Кистанов.
Руски експерт очекује да ће следећи корак бити постављање питања о следећа два острва, а објашњава и зашто:
„Два острва која се помињу у декларацији чине само седам одсто од укупне површине четири острва, док друга два Итуруп и Кунашир чине преостала 93 одсто. Морамо бити свесни да Јапан никада неће одустати и на сваки могући начин ће тражити начин да се врате сва четири острва.“
Као могуће решење, према речима нашег саговорника, Јапан помиње формулу „два плус алфа“. Јапански модел решења по овој формули би се састојао у томе да Јапан добије два острва по одредбама совјетско-јапанске декларације и потпише мировни споразум, а да потом започну преговори о добијању, како Јапанци то називају, „припадности“ та два острва Јапану. Пре или касније, каже Кистанов, Јапанци ће тражити пуну контролу над свим острвима. Модел „два плус алфа“ не одговара руским интересима. Руски стручњак претпоставља ће се потом тражити нека компромисна варијанта поводом „алфе“. Токио помиње могућност заједничког коришћења два велика острва, са тим да Јапанци имају отворен приступ овим територијама.
„У Русији постоје различита мишљења. Разликују се и ставови експертских кругова, новинара, самих политичара. Изгледа да наша влада засад ради на томе да преда два острва, онако како је било предвиђено још у совјетско-јапанској декларацији и да се након тога потпише мировни споразум. Ипак, постоји бојазан да ће потом Јапан тражити и друга два острва. То је море богато рибом, а четири острва имају положај који Русији омогућава да, према важећим нормама међународног права, сматра Охотско море својим територијалним, тачније унутрашњим водама. Тако би Јапан добио приступ ексклузивној економској зони јер је Охотско море богато и минералима и разним другим ресурсима. Лично бих предложио модел заједничког руско-јапанског коришћења острва, али да територије остану под суверенитетом Русије. Јасно ми је да ова идеја нема будућност“, констатује Кистанов.
Шта ће рећи Американци
Што се тиче војног аспекта, још би требало констатовати да засад знамо став Абеа, који каже да Американци неће доћи на Курилска острва у случају да их Русија преда Јапану. Међутим, сам Вашингтон ћути овим поводом. Према постојећем споразуму о безбедности, Американци могу да распоређују своје снаге и базе на јапанској територији. Стога, ако Вашингтон притисне Токио и позове се на овај споразум, речи Абеа неће имати више никакву тежину. Штавише, Американци могу да уцене Јапанце и да престану да им пружају помоћ у заштити острва у Источном кинеском мору Сенкаку, односно Дјаоју, на која претендују и Токио и Пекинг. Јапан контролише ова острва, али Кина константно тражи да јој се та острва врате и врло често тамо шаље своје војне бродове, подморнице и авионе. Према поменутом споразуму о безбедности између Вашингтона и Токија, САД су се обавезале да ће штитити Јапан од кинеских снага. У случају да Јапан не дозволи америчким снагама доступ на Курилска острва, Вашингтон може лако да каже — „Добро, онда сами браните острва Сенкаку“.
„Поента је што се око Курилских острва јавља читав комплекс проблема. Наравно да је једно од важних питања да ли ће тамо, у случају да Русија преда два острва Јапану, бити изграђене америчке војне базе? Осим тога, Американци би могли да поставе сонаре у Охотско море око острва Шикотан и да контролишу кретање руских атомских подморница које обезбеђују стратешки баланс у односу на САД. Како је Охотско море унутрашње руско море, тамо се базира велики део војне флоте. Предаја два острва би значила и то да би Јапанци, и преко њих Американци, могли много лакше да контролишу руске воде и флоту“, истиче руски стручњак.
Наш саговорник закључује да се иза речи јапанског премијера не крије било каква сензација. Абе, како истиче Кистанов, константно говори исто. Без обзира да ли то чини на гробу оца или на неком другом месту, јапански премијер као мантру понавља „да ће се трудити да реши територијални проблем са Русијом и потпише мировни споразум“. То је његов сан и не чуди што заиста улаже много напора, констатује наш саговорник.
