Ко има више кечева у рукаву у Сирији, Америка или Турска?

Саветник за питања националне безбедности САД Џон Болтон напустио је Турску, а није се сусрео са председником Реџепом Тајипом Ердоганом, пошто га је наљутио захтевом за гаранције заштите курдских устаника. Болтон је изјавио да ће америчка војска остати у Сирији све док Турска не престане да напада курдске устанике, савезнике САД.

Спутњик је на ову тему разговарао са сарадником Центра за поверење, мир и друштвене покрете у оквиру Британског универзитета Ковентри, професором Алпасланом Озердемом.

Колико је, по вашем мишљењу, реално очекивати повлачење америчке војске из Сирије? Колико ће од тога профитирати Турска?

— Мислим да Трамп заиста жели да повуче америчке трупе из Сирије, он је о томе говорио још до тренутка кад је постао председник. Ипак, мишљења чланова његове администрације овим поводом се веома разликују. Његова администрација покушава да ублажи нанету политичку штету.

Кад се говори да ће од тога профитирати Турска, све ће зависити од тога шта ће САД одлучити да учине са одредима курдске Народне заштитне милиције и њиховим могућим разоружавањем, као и од тога која ће територија у северном делу Сирије бити под контролом Турске и од тога да ли ће одреди остати западно од Еуфрата или ће поћи на исток. То је тактичко питање, али највероватније ће Турска извући корист у сваком случају уколико не поквари односе са Русијом и мислим да је то најважнији моменат.

Могу се чути коментари да се Турска спрема да тражи од САД да им предају своје војне базе на територији Сирије или да их униште. Колико је то реално?

— Не мислим да ће до тога доћи, јер су ове базе важне за борбу против ДАЕШ-а, као и генерално за безбедност на северу Сирије и укупно за интересе САД у региону. Треба имати у виду да у овом тренутку ни Ирак ни Сирија нису тако важни за САД, као Иран. Чини ми се да је то што сад видимо у Сирији тек увертира за оно што мислим да ће се десити у одређеном тренутку током ове године.

У свом ауторском тексту за „Њујорк тајмс“, пре неколико месеци, председник Ердоган је писао да Турска „представља једину државу која има снаге и обавезу“ да штити интересе САД, међународне заједнице и сиријског народа. Изразио је и бригу што „неки спољни фактори могу да искористе“ остатке терористичких група као изговор да се умешају у унутрашња питања Сирије. Шта заправо стоји иза ових Ердоганових навода?

— Видели смо то и раније, почевши са ирачким искуством, на које се он позива, или пак од онога што се дешава у Авганистану. Не сматрам да је то што тражи на било који начин неразумно. Видели смо то много пута, сматрам да сукоб интереса на Блиском истоку и даље до њега, могу да доведу до наставка рата у Сирији, па чак и у наредним деценијама. Ово не би требало сметнути с ума. У Сирији се одвија много различитих, посредних оружан их конфликта и када мислите на борбу за власт на Блиском истоку, управо Сирија представља то плодно тле за ту борбу. Из те перспективе гледано, сматрам да је Ердоган у праву, мислим да би требало да будемо веома обазриви и пажљиви при успостављању политичких односа са Сиријом.

У овом тренутку Мајк Помпео је у посети арапским земљама и током ове турнеје он покушава да убеди савезнике у планове САД поводом повлачења војске. У каквој атмосфери ће, по вашем мишљењу, протећи ова турнеја и може ли Помпео да постигне успех? У какву ситуацију САД могу довести своје арапске савезнике?

— Сматрам да је штета већ нанета, иако администрација САД говори да су се они консултовали са блискоисточним савезницима, пре него што су најавили повлачење својих трупа. Међутим, мислим да нису то радили. Преломни моменат у овом случају су уверавања блискоисточних савезника да је то практично немогућа мисија, зато што је ситуација у региону веома сложена. Мислим да чињеница да је Помпео сада на арапској турнеји заправо показује да он тек сада информише савезнике. Верујем да ће им он рећи нешто попут — „наш председник може да доноси спонтане одлуке, попут повлачења војске из Сирије, али у администрацији има људи који су спремни и могу све да среде“.