Одлуку о повлачењу америчких војника су критиковали и демократе и републиканци. Трампов корак је шокирао и неке америчке савезнике, пре свега Курде који страхују од најављене офанзиве Турске.
Нагла одлука Трампа је оставила многа отворена питања, а главно је да ли ће се савезници Вашингтона на североистоку Сирије наћи на мети Турске. Стога не чуди што је амерички сенатор Линдзи Грејем накнадно објавио да је амерички председник Доналд Трамп наредио да се успори повлачење америчких војника из Сирије. Грејем, иако републиканац, сматра се за једног од најгласнијих критичара одлуке о повлачењу америчке војске.
„Ако напустимо Курде и они буду жртве покоља, ко ће нам помагати убудуће? Желим да водим рат у непријатељском дворишту, не у нашем“, немилосрдно, али искрено је образложио Грејем свој став и додао да су САД због тога још неко време потребне снаге у Ираку, Сирији и Авганистану.
Све то се дешавало непосредно пред планирану посету америчког саветника за националну безбедност Џона Болтона Турској и Израелу. У међувремену је чак и државни секретар за одбрану Џејмс Матис поднео оставку у знак протеста због одлуке о повлачењу америчких војника из Сирије.
Током посете Израелу, као још један знак да до пуног извршења Трампове одлуке неће тек тако доћи, Болтон је најавио нови услов. Наиме, до повлачења америчке војске из Сирије ће доћи онда „када Турска прихвати да Курди, савезници САД у Сирији, морају да буду заштићени“.
Заменик директора Руског института стратешких студија Михаил Смолин за Спутњик објашњава да су и досадашњи напори Американаца усмерени на борбу против терориста у Сирији били минимални, а да Курди ту служе „за поткусуривање“.
„Американци су се до сада више борили против владиних снага, односно против званичне сиријске војске, него што су ратовали против терориста ДАЕШ-а. Зато ми се више чини да су те изјаве Болтонов покушај да се прикаже као миротворац“, објашњава Смолин.
Наш саговорник сматра да је Болтонова изјава тек једна у низу бројних изјава америчких политичара о наводном повлачењу њихових трупа из Ирака и Авганистана, а ево сад и из Сирије.
„Ова изјава нема неку конкретну вредност или тежину, јер Американци ће заправо поступити онако како њима у датом тренутку буде одговарало. И како стоје ствари, односно како смо до сада имали прилике да видимо, америчка војска одлази само у случају када доживи политички пораз“, истиче Смолин.
Болтон је у Израелу изјавио да САД инсистирају на испорукама оружја Курдима, јер су они савезници Америке у борби против ДАЕШ и како би „спречили могућа дејства Турске против Курда“.
„Постоји неколико отежавајућих околности од којих зависи динамика повлачења војске и ми желимо да их елиминишемо. Конкретни рокови зависе од политичких одлука које ми морамо да извршимо“, додао је Болтон.
Михил Смолин је скептичан поводом Болтонових изјава.
„Ово је ситуација коју смо видели много пута до сада. Како започне неки оружани конфликт на Блиском истоку, тако сви политички споразуми падају у воду и то доводи до још интензивнијих међуетничких сукоба. Из перспективе Анкаре, Курди у Сирији су само сепаратисти, односно исти су као Курди који желе да се отцепе од Турске. Анкара се практично већ неколико деценија бори против Курда, и то не само политички, већ и оружјем. Турска зато жели да окупира курдску енклаву у Сирији како би смањили утицај Курда, који би могли да утичу на унутрашњу политичку ситуацију у самој Турској. Анкара би на тај начин волела да добије и део територије који заправо припада Сирији“, тврди руски експерт.
Наш саговорник подсећа да амерички саветник за националну безбедност није те изјаве дао случајно, баш током посете Израелу.
„Што се тиче Американаца, наравно да они не желе ширење турског утицаја на Блиском истоку. Није случајно Болтон о могућем успоравању повлачења говорио баш у Израелу, блиском савезнику САД, а зна се да обе земље имају подједнако радикалан став о спречавању утицаја Анкаре у региону. Слобода Курда за Русију има значај најпре због чињенице да Москва подржава легитимну владу Асада и територијалну целовитост Сирије као државе, укључујући и оне територије у којима су етнички Курди већина. Паралелно са том чињеницом, Курди виде своју будућност значајно перспективније након преговора са Асадом, него када би територије где они живе окупирала Турска. Зато се овде руска позиција разликује и од турске и од америчке“, објашњава Смолин.
Веома је важно нагласити да се за разлику од осталих војних формација, руске снаге на територији Сирије налазе легално и легитимно. Русија се залаже за територијалну целовитост Сирије, исто онако као што на то питање гледа и легитимна сиријска влада.
„Све остале војске и оружане трупе не бораве легално на територији Сирије и неких других држава у окружењу. Није било одлуке, позива или дозволе Савета безбедности УН или других релевантних међународних организација да друге стране трупе уђу на територију Сирије. Савезници САД, али и саме америчке трупе се на територији Сирије налазе као окупатори са експанзионистичким намерама и геополитичким интересима, често у складу са циљевима блиског америчког савезника Израела“, закључује заменик директора Руског института стратешких студија.
