Научници истичу да се лек неће само борити против симптома, већ ће утицати на узрок настанка болести тако што доводи до значајног смањења запаљења бронхијалног ткива.
До напада бронхијалне астме долази када у дисајне путеве болесника доспе алерген као што су полен, прашина или гриње. Алерген код болесника узрокује читав низ молекуларних процеса. Током одбране од алергена, организам лучи велику количину различитих молекула. Конкретно, један од њих је интерклеин 4 (ИН-4) који игра главну улогу као окидач алергијских реакција и на крају доводи до гушења.
„Суштина је да су руски научници створили моноклонкса тела, ћелије клонова чије су мете специфични антигени. Другим речима, оно што овај препарат чини посебним јесте чињеница да ће он моћи на молекуларном нивоу да успори синтезу беланчевине ’кривца‘ ИН-4, али и да помогне организму да у потпуности заустави његову производњу“, објашњава за Спутњик руски имунолог, доктор медицинских наука Владислав Жемчугов.
„На тржишту сада постоји много препарата који су највећим делом симптоматски, односно раде на томе да блокирају бронхијални спазам и упалу. Међутим, проблем је што постојећи препарати не делују локално, већ на цео организам и то је лоше. Такође, ови препарати су најчешће хормонски, односно садржај такозваних пумпица ја на основи кортикостероида. Поента је да ће нови руски препарат деловати не само на потпуно другим основама, већ и драстично дуже и јаче“, објашњава наш саговорник.
Препарат ће чинити две компоненте — мали некодирани молекули РНК који заустављају стварање ИЛ-4, као и катјонски пептид, који омогућава да супстанца доспе у најважније ћелије за заустављање запаљења.
„Нови препарат спада у групу биолошких, за разлику од постојећих симптоматских. Биолошки препарат садржи молекуле идентичне онима које производи људски организам“, истиче Жемчугов.
Наш саговорник додаје да је он присталица лечења узрока, а не тек уклањања симптома и стога додатно поздравља успехе руских колега.
„Научници су успели да нађу начин да утичу на смањење лучења супстанци које организам производи да би се одбранио од алергена, а које истовремено доводе до гушења. Примена новог препарата ће уклонити главни разлог процеса запаљења бронхијалног ткива на дуге стазе“, закључује Жемчугов.
Осим што низ руских научника сматра да је ово велики успех, чак је и професор Себастијан Џонсон, шеф одељења за респираторну медицину Краљевског колеџа у Лондону, изјавио за локалне медије да су руски научници успели да докажу да ИЛ-4 игра кључну улогу у развоју запаљења доњих дисајних путева, док се у САД и Великој Британији испитују препарати који делују на сличан начин.
Астма је хронична упала дисајних путева која изазива стезање у грудима и тешкоће при дисању. Током последње деценије забележен је нагли пораст броја оболелих од астме, што се посебно односи на децу. Додуше, болест код деце се углавном јавља у блажем облику и у више од 80 одсто случајева је алергијског типа. У Србији болује приближно осам одсто становништва.
Према подацима Светске здравствене организације у свету тренутно 235.000.000 особа пати од астме, проблема који значајно оптерећује здравствене буџете многих земаља. Посебно много новца црпи неконтролисана астма, јер доноси огромне трошкове. Због тога је важно да се на време дијагностикује и започне лечење. Интересантан је податак да чак петина врхунских спортиста у свету и код нас болује од астме. Овај податак указује на то да благовременим деловањем и оболели од ове хроничне болести могу бити успешни чак и у спортским активностима.
