У предвечерје повлачења америчких трупа из Сирије, председник САД Доналд Трамп оштро је запретио Турској да ће бити економски уништена уколико нападне сиријске Курде.
„Економски ћемо уништити Турску ако нападне Курде. Направите безбедносну зону од 20 миља (32 километра)“, написао је Трамп на свом налогу на Твитеру и додао: „Исто тако, не желим да Курди провоцирају Турску“.
Курдско питање је један од највећих проблема који оптерећују америчко-турске односе и није новијег датума, каже дугогодишњи дописник из Турске Војислав Лалић.
Од почетка „арапског пролећа“ у Сирији, Турска се бори против Курда, док Америка подржава позиције курдских Јединица за заштиту народа (ПЈД/ЈПГ) и, штавише, наоружава их, подсећа Лалић. Турски став је да давање подршке једној терористичкој организацији у борби против друге не може дати резултате.
Ни економске санкције нису новијег датума у односима између савезника у оквиру НАТО-а, додаје Лалић. Он подсећа да је Америка пре неколико месеци увела царине на увоз турског челика и алуминијума управо због Сирије, што је изазвало незапамћену монетарну кризу и пад курса турске лире за 40 одсто.
„Ово је сада очигледно нови притисак Америке, која покушава да убеди Турску да одустане од нове војне операције у северној Сирији, источно од реке Еуфрат, како би се тамо, како Турци кажу, обрачунали са терористима, и Курдима и припадницима тзв. Исламске државе“, каже Лалић.
Анкара се пре свега бори против сиријских Курда, које сматра филијалом забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК).
„Односи између Америке и Турске сигурно ће сада бити на новој провери“, сматра Лалић, који прошлонедељну посету саветника за националну безбедност америчког председника Џона Болтона Анкари оцењује као „тотални крах“.
„Њега је примио само Ердоганов саветник Ибрахим Калин, с којим је Болтон разговарао пуна три сата. Све се то одвијало иза затворених врата, осим што су Американци саопштили да је разговор био продуктиван. А да се ту ништа није догодило, најбоље потврђује чињеница да се Болтон после разговора, и поред званичне најаве, није појавио на конференцији за новинаре, а заузврат га није примио председник Ердоган“, објашњава Лалић.
Управо је Калин, у својству портпарола турског председника, одговорио на твит америчког председника другим твитом, у коме је нагласио да је изједначавање Курда са припадницима ПКК и „њиховог огранка у Сирији“ — фатална грешка.
„Терористи вам не могу бити партнери и савезници“, написао је Калин, „Турска очекује да САД поштују наше стратешко партнерство и не жели да оно буде засењено терористичком пропагандом“.
Тешко је да ће Турска одустати од оваквог става, каже Лалић, а питање је — докле је Америка спремна да иде.
„У Анкари очигледно покушавају да искористе ситуацију на Блиском истоку, пре свега у Сирији, а делимично и у Ираку, да се коначно обрачунају са Курдима. Турци се не осврћу на протесте из Багдада и Дамаска да Турска нема право да интервенише у суседним земљама. Сада је на потезу Америка, да ли ће успети да заустави Ердогана у његовим, могло би се рећи, освајачким акцијама у Сирији“, каже Лалић.
И поред америчких претњи економским санкцијама, Турска припрема велику операцију у северној Сирији у којој Турска не прави разлику између припадника ДАЕШ-а и курдских милиција. Америка, са своје стране, неће, како је најављено, повући своје трупе све док Турска не гарантује безбедност Курдима.
О овој турској акцији разговори су у току и, према Лалићевим сазнањима, висока турска војна делегација ускоро би требало да посети Вашингтон.
Како ће се ти разговори завршити, према Лалићевим речима, тешко је предвидети, а амерички медији наводе да је Трампов твит угрозио напоре државног секретара Мајка Помпеа да постигне договор са Турском.
Помпео је у недељу, из Абу Дабија, где се налази у оквиру своје блискоисточне турнеје, разговарао телефоном са својим турским колегом Мевлутом Чавушоглуом. Амерички државни секретар је након разговора изјавио да је оптимистичан у погледу постизања договора око курдског питања у Сирији. Двојица шефова дипломатија сагласила су се о „важности америчко-турских консултација“, стоји у званичном саопштењу.
Америчка јавност посебно је осетљива на курдско питање — никада није заборављено да су Курди у Ираку, после Првог заливског рата, уз америчку подршку подигли оружану побуну против режима Садама Хусеина. Међутим, остављени су на цедилу, и ирачке трупе извршиле су масакр над њима. Због тога курдско питање у Сирији избија у први план у светлу америчког повлачења из те земље.
Сиријски Курди били су ослонац и најближи савезник америчким трупама у тој земљи. Са друге стране, Турска их посматра као продужену руку ПКК. Шта би се догодило да сиријски Курди остану без америчке заштите као што су остали ирачки, питање је које мори америчке политичке планере.
Засад, с обзиром на то да су се највиши амерички званичници, укључујући председника, подигли на ноге како би Курдима гарантовали безбедност, изгледа да Курди неће бити остављени без заштите.
Осим у једном случају, који наводи експерт за Блиски исток америчког Савета за спољне послове — да Трамп дâ одрешене руке Турској у Сирији, како би имао њену подршку у борби против Ирана.
