„Став Русије о проблему имена македонске државе остаје непромењен: одрживо решење мора да се нађе без спољног притиска, спољног наметања рокова и услова и ослањањем на широку јавну подршку — и у Републици Македонији и у Грчкој — и искључиво у правним оквирима. Полазимо од чињенице да би то питање требало да размотри Савет безбедности УН у складу са Чланом 3 Резолуције 845 Савета безбедности УН“, саопштило је Министарство.
Москва сматра да је преименовање Македоније у складу са споља наметнутим процесом увлачења Скопља у НАТО, додаје се у саопштењу.
„Наставља се споља наметнути процес вештачког прекрајања државног имена са циљем присилног увлачења Скопља у НАТО. То је у супротности са македонским законом. Став председника Републике Македоније и мишљење већине њеног становништва који одбацују Преспански споразум се игноришу“, истиче се у документу.
Министарство је указало да актуелни протести у Скопљу и другим македонским градовима показују дубоку поларизацију друштва.
„Очигледно је да такав начин решавања питања од националног значаја за будућност једне земље није одраз воље њеног народа и не може да послужи као средство за дугорочно решавање проблема именовања државе“, додаје Министарство.
Грчка и Бивша Југословенска Република Македонија потписале су 17. јуна на обали Преспанског језера споразум по којем је Република Македонија преименована у Републику Северну Македонију.
Преспански споразум решава дугогодишњи спор о имену Македоније и отвара Скопљу пут ка НАТО-у и Европској унији. Међутим, договор су критиковали многи у обе земље. Пре неколико дана Парламент у Скопљу одобрио је амандмане на Устав, које је захтевала Атина. Сада споразум треба да ратификује Парламент Грчке.
