Вотсон, који је ’50-тих година прошлог века заједно с Франсисом Криком открио структуру ДНК, рекао је у документарцу да су гени одговорни за разлику у интелигенцији између белаца и црнаца.
Колд Спринг Харбур лабораторија, коју је Вотсон водио од 1968. до 1993. године, коментар ’90-годишњег бившег шефа назвала је „срамотним“.
Лабораторија је саопштила да „недвосмислено одбацује неутемељена и безобзирна лична становишта“ овог научника, преноси Б 92.
Додаје да су његове изјаве „за сваку осуду и да немају везе са науком“.
Славни молекуларни биолог је додао да, иако се надао да су сви људи једнаки, „људи који запошљавају црнце установили су да то није истина“. Вотсон је 2007. британском листу „Сандеј тајмс“ рекао да је „био дубоко забринут за будућност Африке“ јер „се све наше социјалне политике темеље на чињеници да је њихова интелигенција као и наша, док истраживања показују супротно“.
Лабараторија га је због тих изјава лишила свих административних дужности, али му је све досад задржала почасне титуле.
И док се Вотсон извинио за изјаве из 2007. године, у документарцу „Амерички великани: декодирање Вотсона“ приказаном 2. јануара рекао је да није променио своје мишљење.
Била је то последња у низу расистичких и ксенфобних изјава које су обележиле Вотсонову каријеру.
Године 1997. британски „Сандеј телеграф“ пренео је његову изјаву да би женама требало допустити да абортирају без обзира на разлог, „чак и ако фетус носи ген за хомосексуалност“.
На предавању 2000. године, Вотсон је говорио о томе постоји веза између телесне тежине и амбициозности људи, као и између боје коже и сексуалне вештине.
„Зато су латиноамериканци добри љубавници“, рекао је Вотсон, према Асошијетед пресу, који је цитирао људе који су били на предавању. „Никад нисте чули за енглеског љубавника. Само за ’енглеског пацијента‘“.
У британском документарцу из 2003, добитник Нобелове награде за медицину 1962. сугерисао је да је глупост генетска болест коју треба лечити, наводи Си-Ен-Ен.
