Према агенцијским извештајима, Европска комисија (ЕК) је предложила, а чланице ЕУ прихватиле да привремене мере за челик, донете у јулу прошле године, преведе у коначне заштитне мере, што би требало да буде озваничено у Службеном гласнику ЕУ најдаље до 4. фебруара.
Пошто је Србија досад била изузета из тих мера које се односе на одређивање максималног извоза челика у ЕУ, очекивано је, дакле, по тумачењу изјава бриселских дипломата, да тако остане и надаље.
Дан пре доношења коначне одлуке ЕУ, премијерка Србије Ана Брнабић је у Стразбуру, где је заседала ЕК, о томе разговарала са ЕУ комесарком за трговину Сесилијом Малстром. И не само дан уочи. О томе се, како је рекла, са ЕК разговарало четири месеца и предочене су све анализе.
И председник Србије Александар Вучић је пред доношење коначне одлуке замолио ЕУ да изађе у сусрет Србији и направи према њој изузетак, поготово што српски челик у укупном ЕУ увозу чини мали удео, тек 1,5 одсто.
А одлазак кинеског инвеститора ХБИС групе, која је од априла 2016. власник железаре у Смедереву би, како је рекао, представљао катастрофу за српску економију.
Коментаришући тумачења најновије одлуке Брисела, консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија је мишљења да се она неће посебно одразити на производњу у железари и да се њен опстанак не доводи у питање.
„Апсолутно се то не доводи у питање из простог разлога што је то део кинеске међународне економске политике, те нове глобализације кроз ’Нови пут свиле‘. Она ће имати своју улогу у сваком случају међу кинеским фирмама које су ангажоване што у Европи, што на њеним ободима, где и ми припадамо. И није то железара која има неки велики капацитет који би могао да угрози било чију егзистенцију и велике интересе у самој Европи“, објашњава Бушатлија за Спутњик.
Он напомиње да Србија нема велику заступљеност на европском тржишту, где учествује са 1,3 до 1,5 одсто у укупном ЕУ увозу челика, а да они који подлежу санкционисању треба да имају учешће веће од пет одсто. Ми, сматра он, можемо и да удвостручимо наш извоз челика и нећемо ући у ту категорију од преко пет одсто учешћа на ЕУ тржишту.
Бушатлија, уз то, пре види даљу окренутост кинеског власника наше челичане на пласман производа у нашем региону него у ЕУ.
„Мислим да треба имати у виду и чињеницу да ће железара у Смедереву постати све важнији добављач кинеским фирмама које раде у региону и у Србији. Добар део производа од челика, челичних лимова, припада категорији грађевинског материјала, који је заступљен у изградњи ауто-путева, мостоградњи, а пошто кинеске фирме све више преузимају овде ту врсту радова, челичана може да буде логистички центар за њихово снабдевање тим материјалом“, каже саговорник Спутњика.
Он подсећа на велике инфраструктурне радове кинеских фирми у Црној Гори и Хрватској. Сама ЕК суфинансира изградњу моста према Пељешцу у Хрватској, који ће градити кинеска фирма, а добар део челика може да се употребљава управо из овдашње челичане, као и за изградњу ауто-пута у Црној Гори.
„Све су то ствари које указују на то да ми не треба много да страхујемо од административних мера уколико оне не буду политички мотивисане“, сматра Бушатлија.
Иако напомиње да се политички притисци у суштини своде на економске притиске и да се међународна политика данас води на економском пољу, он је мишљења да је сада, два месеца пред изборе за Европски парламент, касно за нове одлуке о политичким притисцима Брисела на Србију.
Тим пре што заштитне мере ЕУ нису креиране као врста притиска ни према коме, него су дошле као одговор на прошлогодишње протекционистичке мере САД, које су, између осталог, увеле царину на увоз челика од 25 одсто која од 1. јуна важи и за ЕУ.
Отуда је ЕУ у јулу донела привремене мере, односно квоте за увоз челика које је дефинисала просечним увозом из неке земље у последње три године, с тим што би се царинска стопа од 25 одсто примењивала на увоз челика који премаши ту квоту, а Србија била поштеђена тих квота, као и Норвешка, Исланд и Лихтенштајн.
Коначне мере код којих ће, како је речено у Бриселу, до објављивања у Службеном гласнику ЕУ, можда бити промењени извесни детаљи у току финализације процеса, биће на снази до јула 2021. године. У случају „измењених околности“ могу бити поново размотрене и преиначене.
А да су ЕУ мере практично изнуђене америчким протекционизмом указују подаци о компатибилним интересима земаља ЕУ и Кине која је директно у привреду ЕУ у последњих 10 година, до краја прошле године, улила око 350 милијарди евра, и то у најразвијеније земље, поготово Немачку, каже саговорник Спутњика.
Он зато сматра да не треба страховати за кинеске послове на тлу Европе.
„Мислим да ће Кина имати све веће упориште у Европи и самим тим и ослонац и у оном што производи и у земљама које су ван ЕУ, као у нашем случају“, закључује Бушатлија.
